• podešavanje pH vrednosti vode
• povećavanje tvrdoće vode (GH i/ili KH)
• smanjivanje tvrdoće vode (GH)
  a) jonoizmenjivačke smole
  b) R/O uređaji
  c) treset
  d) kišnica
   

Podešavanje pH vrednosti vode

Jedan od načina da povećate ili smanjite pH je dodavanje određenih hemikalija. Ali zbog puferskog kapaciteta vode, uraditi to kako treba je veoma teško. Povećavanje ili smanjivanje pH (na stabilan način) ustvari uključuje promenu KH (karbonatne tvrdoće). Najčešči pristup je dodavanje pufera, čija će ravnoteža držati pH na željenoj vrednosti.

Sona kiselina (hlorovodonična kiselina, HCl) se može koristiti za smanjivanje pH. Potrebna količina zavisi od puferskog kapaciteta vode. U praksi, dodajete dovoljno kiseline da se upotrebi sav puferski kapacitet vode. Kada se ovo postigne, smanjivanje pH je lako. Ipak, dobijena vode niže pH vrednosti ima i mnogo manji KH puferski kapacitet, pa je mnogo podložnija naglim promenama pH vrednosti (na primer kada poreste nivo nitrata).

Upozorenja:
Nema potrebe pričati koliko je opasno raditi sa kiselinama!
Nemojte koristiti ovaj pristup ako niste sigurni šta radite.
Vodu treba podsiti PRE dodavanja u akvarijum!

Proizvodi kao "pH-Down" ili "pH-' su često zasnovani na fosfornoj kiselini (H3PO4). Fosforna kiselina drži pH na približno 6,5 u zavisnosti koliko je stavljate. Na žalost, veliki sporedni efekat je porast fosfata u akvarijumu, koji direkno utiču na razvoj algi. Jako je teško kontrolisati rast algu u akvarijumu sa tako povećanim nivoom fosfata. Jedina prednost u odnosu na sonu kiselinu je ta što će pH biti donekle bolje stabilisan sa puferom pri nižim vrednostima.

Jedini bezbedan način za smanjivanje pH BEZ podešavanja KH je ubacivanje mehurića ugljen-dioksida (CO2) u akvarijum. CO2 se rastvara u vodi, i jdan deo formira ugljenu kiselinu (H2CO3). Prisustvo ugljen ekiseline smanjuje pH. Naravno, da bi ovaj pristup bio praktičan, potreban je stalan izvor CO2, koji će držati pH vrednost stabilnom. Čim CO2 izvetri iz vode, pH se vraća na svoju staru vrednost. Sistemi za ubacivanje CO2 su prilično skupi i to malo otežava ovaj način smanjivanja pH vrednosti u akvarijumu.

Dodatni plus ovom metodu je taj što dodatni CO2 u vodi stimuliše rast biljak u avarijumu.

Pogledajte rezultate merenja koje sam izveo.

Povećavanje tvrdoće vode (GH i/ili KH)

Da bi ste dobili željene rezultate pre podešavanja je potrebno proveriti trenutne vrednosti parametara vode a posle podešavanja obavezno proverite rezultat. Količine su grubo definisane jer razultat zavise od početnog stanja. Ako je Vaša voda jako meka na početku (1 stepen KH ili manje), možete dobiti drastične promene pH vrednosti kada dodate pufer.

Da bi ste istovremeno povećali GH (ukupnu tvrdoću) i KH (karbonatnu tvdoću) dodajte kalcijum karbonat (CaCO3). 1/2 kafene kašikice na 100 litara vode će povećati istovremeno KH i GH za oko 1-2 dH. Ako alternativu možete dodati neke morske školjke, korale, krečnjak, kredu ili mermer u Vaš filter.

Da bi ste povećali KH bez povećanja GH,dodajte natrijum bikarbonat (NaHCO3), tj sodu bikarbonu. 1/2 kafene kašikice na 100 litara vode povećaće KH za oko 1 dH. Natrijum bikarbonat dovodi pH do ravnotežne vrednosti od 8,2.

Smanjivanje tvrdoće vode (GH)

Neke ribe (diskusi, kardinal tetre, neonke...) više vole mekšu vodu. Iako one mogu da prežive u tvrđoj vodi, u njoj se ne mreste. Zato, ćete doći u situaciju da morate da omekšate vodu iako to nije baš jednostavan posao.

Tipične tehnike, koje se u kućnim uslovima koriste za omekšavanje vode, poznate su kao jonski izmenjivači. Pod jonoizmenjivačima obično podrazumevamo smole koje iz vode absorbuju kalcijum i magnezijum i zamenju ju ih drugim jonima.

Postoje puno različitih smola koje vrše ovu funkicu ali mi ćemo napraviti razliku između dve vrste:

• Jonoizmenjivačke smole koje molekule kalcijum i magnezijuma zamenjuju natrijumom i
• Jonoizmenjivačke smole koje molekule kalcijum i magnezijuma zamenjuju vodonikom

Prva vrsta jonoizmenjivačkih smola nam nije od pomoći je iako je voda tehnički omekšana ribe ne primete razliku jer su samo soli kalcijuma i magnezijuma zamenjene solima natrijuma.

Druga vrsta jonoizmenjivačkih smola stvarno apsorbuje kalcijum, magnezijum i natrijum, i tako omekšava vodu.

Reakciju koja se dešava možemo predstaviti sledećom hemijskom jednačinom:

Smola reaguje sa vodom u kojoj se nalaze rastvorene soli kalcijuma (Ca), magnezijuma (Mg) i natrijuma(Na), i to hloridi (Cl), sulfati (S0₄), karbonati (HCO₃) i druge soli.

Pri ovome nastaje smola sa vezanim jonima kalcijuma (Ca), magnezijuma (Mg) i natrijuma(Na), koji su zamenjeni jonima vodonika (H). I nastale su hlorovodonična (HCl) i sumporna kiselina (H₂SO₄), ugljen-dioksid (CO₂) i voda.

Posle omekšavanja vode smolu je potrebno regenerisati. Proces regeneracije smole se vrši tako što se smola potopi u rastvor hlorovodonične (4-8% HCl) ili sumporne kiseline (1-8% H₂SO₄). Reakciju možemo predstaviti sledećom hemijskom reakcijom:

Zbog nastalih kiselina ovakva voda je obicno jako kisela. (pH<3) i da bi se dobila voda bez prisustvakiselina koristi se druga vrsta jonoizmenjivackih smola koje se jednim imenom zovu Anjonske jonoizmenjivacke smole. Reakcija koja se odvija je sledeća:

Smola za sebe vezuje kiselinski ostatak i stvara se čista voda.

Proces regeneracije se vrši natrijum-hidroksidom (2-5% NaOH)

Drugi način omekšavanja tvrde vode je dodavanje destilovane ili R/O vode. R/O (reverse-osmosis, povratna osmoza) voda je prečisšena u R/O uređajima. Na žalost, R/O uređaji su previše skupi ($100-$500) za većinu ljudi koji se akvaristikom bave iz hobija.

Više o ovim uređajima može pročitati na sajtu firme CST

R/O voda kao i destilovana voda može da se kupi u nekim prodavnicama ili apotekama ali je cena takve vode previsoka za neku praktičnu primenu u akvaristici.

Treći način omekšavanja vode uključuje upotrebu treseta. Voda se filtrira preko treseta koji za sebe vezuje metale koje vodu čine tvrdom i istovremeno treset otpušta kiseline (najčešće tianinsku) koje čin da voda postane kisela i pogodan za ribe koje traže meku i kiselu vodu. Stavljanje treseta direkno u filter nije preporučljivo jer dolazi do smanjenja protoka vode kroz filter. Najbolje je da se u neku posudu (bure, kanta) voda, ubaci treset i stavi raspšivač vazduha koji ce sve vreme mešati vodu i treset i omekšavati vodu.

Četvrti način omekšavanja vode je dodavanje kišnice. GH kišnice je 1-3 što je svrstava u jako meke vode i omogućuje da lako smanjimo tvrdoću vode u akvarijumu.

Problem sa kišnicom je taj što prilikom prolaska kroz atmosferu kišne kapi pokupe i mnoge nečistoće, od obične prašine pa da smoga koji čini da kišnica bude prljava, pa čak i masna. Zato nije preporučljivo sakupljati kišnicu u velikim gradovimai industrijskim centirma. Kišnicu treba sakupljati onda kada je kiša već padala i sprala nečistoće iz vazduha.