Aktivne temeAktivne teme  Prika�i spisak �lanova forumaSpisak �lanova  Pretraga forumaPretraga  Pomo�Pomo�
  RegistracijaRegistracija  PrijavaPrijava
 
Navigacija na sajtu

Statistika
Osoba na sajtu: 50
Gostiju: 48
Robota: 2
�lanova: 0
Broj �lanova: 4317
Najnoviji korisnik foruma: Goma
Najvi�e poseta: 316
Dana: 11.03.2017
�lanova [0], Gostiju [309]

Poslednjih 10 poruka
Vidi zadnju poruku Preporuka biljaka za novi akvarijum
Autor: Dario
Forum: Biljke

Poslata: 05.08.2018 u: 10:22

Vidi zadnju poruku test
Autor: Srle
Forum: Ostalo

Poslata: 19.11.2017 u: 10:47

Vidi zadnju poruku Poklanjam 2 akvarijuma
Autor: dr Bouz
Forum: Ostalo

Poslata: 09.09.2017 u: 12:17

Vidi zadnju poruku Projekat prvog ciklidnog akvarijuma
Autor: Nikouro
Forum: Ribe - Ciklidi

Poslata: 23.04.2017 u: 22:26

Vidi zadnju poruku Bela tetra napada crny
Autor: Dario
Forum: Ribe

Poslata: 18.08.2016 u: 19:17

Vidi zadnju poruku problem spoljasnji filter
Autor: Dario
Forum: Ostalo

Poslata: 18.08.2016 u: 19:01

Vidi zadnju poruku Gupike i borac....
Autor: Blacky
Forum: Ribe

Poslata: 23.06.2016 u: 20:58

Vidi zadnju poruku Japanke bolesne!
Autor: Dario
Forum: Bolesti riba

Poslata: 30.04.2016 u: 12:13

Vidi zadnju poruku koja je ovo biljka
Autor: Baia82
Forum: Biljke

Poslata: 27.02.2016 u: 17:40

Vidi zadnju poruku Sve se vraèa
Autor: Dario
Forum: Komentari, želje i pozdravi

Poslata: 21.02.2016 u: 13:14


Tra�i
 
Web www.akvaristika.org

AdSense

   

Voda - podeavanje hemijskih karakteristika

Sadraj:

Podeavanje pH vrednosti vode

Jedan od naina da poveate ili smanjite pH je dodavanje odreenih hemikalija. Ali zbog puferskog kapaciteta vode, uraditi to kako treba je veoma teko. Poveavanje ili smanjivanje pH (na stabilan nain) ustvari ukljuuje promenu KH (karbonatne tvrdoe). Najei pristup je dodavanje pufera, ija e ravnotea drati pH na eljenoj vrednosti.

Sona kiselina (hlorovodonina kiselina, HCl) se moe koristiti za smanjivanje pH. Potrebna koliina zavisi od puferskog kapaciteta vode. U praksi, dodajete dovoljno kiseline da se upotrebi sav puferski kapacitet vode. Kada se ovo postigne, smanjivanje pH je lako. Ipak, dobijena vode nie pH vrednosti ima i mnogo manji KH puferski kapacitet, pa je mnogo podlonija naglim promenama pH vrednosti (na primer kada poreste nivo nitrata).

Upozorenja:
Nema potrebe priati koliko je opasno raditi sa kiselinama!
Nemojte koristiti ovaj pristup ako niste sigurni ta radite.
Vodu treba podsiti PRE dodavanja u akvarijum!

Proizvodi kao "pH-Down" ili "pH-' su esto zasnovani na fosfornoj kiselini (H3PO4). Fosforna kiselina dri pH na priblino 6,5 u zavisnosti koliko je stavljate. Na alost, veliki sporedni efekat je porast fosfata u akvarijumu, koji direkno utiu na razvoj algi. Jako je teko kontrolisati rast algu u akvarijumu sa tako poveanim nivoom fosfata. Jedina prednost u odnosu na sonu kiselinu je ta to e pH biti donekle bolje stabilisan sa puferom pri niim vrednostima.

Jedini bezbedan nain za smanjivanje pH BEZ podeavanja KH je ubacivanje mehuria ugljen-dioksida (CO2) u akvarijum. CO2 se rastvara u vodi, i jdan deo formira ugljenu kiselinu (H2CO3). Prisustvo ugljen ekiseline smanjuje pH. Naravno, da bi ovaj pristup bio praktian, potreban je stalan izvor CO2, koji e drati pH vrednost stabilnom. im CO2 izvetri iz vode, pH se vraa na svoju staru vrednost. Sistemi za ubacivanje CO2 su prilino skupi i to malo oteava ovaj nain smanjivanja pH vrednosti u akvarijumu.

Dodatni plus ovom metodu je taj to dodatni CO2 u vodi stimulie rast biljak u avarijumu.

Pogledajte rezultate merenja koje sam izveo.

Poveavanje tvrdoe vode (GH i/ili KH)

Da bi ste dobili eljene rezultate pre podeavanja je potrebno proveriti trenutne vrednosti parametara vode a posle podeavanja obavezno proverite rezultat. Koliine su grubo definisane jer razultat zavise od poetnog stanja. Ako je Vaa voda jako meka na poetku (1 stepen KH ili manje), moete dobiti drastine promene pH vrednosti kada dodate pufer.

Da bi ste istovremeno poveali GH (ukupnu tvrdou) i KH (karbonatnu tvdou) dodajte kalcijum karbonat (CaCO3). 1/2 kafene kaikice na 100 litara vode e poveati istovremeno KH i GH za oko 1-2 dH. Ako alternativu moete dodati neke morske koljke, korale, krenjak, kredu ili mermer u Va filter.

Da bi ste poveali KH bez poveanja GH,dodajte natrijum bikarbonat (NaHCO3), tj sodu bikarbonu. 1/2 kafene kaikice na 100 litara vode poveae KH za oko 1 dH. Natrijum bikarbonat dovodi pH do ravnotene vrednosti od 8,2.

Smanjivanje tvrdoe vode (GH)

Neke ribe (diskusi, kardinal tetre, neonke...) vie vole meku vodu. Iako one mogu da preive u tvroj vodi, u njoj se ne mreste. Zato, ete doi u situaciju da morate da omekate vodu iako to nije ba jednostavan posao.

Tipine tehnike, koje se u kunim uslovima koriste za omekavanje vode, poznate su kao jonski izmenjivai. Pod jonoizmenjivaima obino podrazumevamo smole koje iz vode absorbuju kalcijum i magnezijum i zamenju ju ih drugim jonima.

Postoje puno razliitih smola koje vre ovu funkicu ali mi emo napraviti razliku izmeu dve vrste:

  • Jonoizmenjivake smole koje molekule kalcijum i magnezijuma zamenjuju natrijumom i
  • Jonoizmenjivake smole koje molekule kalcijum i magnezijuma zamenjuju vodonikom

Prva vrsta jonoizmenjivakih smola nam nije od pomoi je iako je voda tehniki omekana ribe ne primete razliku jer su samo soli kalcijuma i magnezijuma zamenjene solima natrijuma.

Druga vrsta jonoizmenjivakih smola stvarno apsorbuje kalcijum, magnezijum i natrijum, i tako omekava vodu.

Reakciju koja se deava moemo predstaviti sledeom hemijskom jednainom:

Smola reaguje sa vodom u kojoj se nalaze rastvorene soli kalcijuma (Ca), magnezijuma (Mg) i natrijuma(Na), i to hloridi (Cl), sulfati (S04), karbonati (HCO3) i druge soli.

Pri ovome nastaje smola sa vezanim jonima kalcijuma (Ca), magnezijuma (Mg) i natrijuma(Na), koji su zamenjeni jonima vodonika (H). I nastale su hlorovodonina (HCl) i sumporna kiselina (H2SO4), ugljen-dioksid (CO2) i voda.

Posle omekavanja vode smolu je potrebno regenerisati. Proces regeneracije smole se vri tako to se smola potopi u rastvor hlorovodonine (4-8% HCl) ili sumporne kiseline (1-8% H2SO4). Reakciju moemo predstaviti sledeom hemijskom reakcijom:

Zbog nastalih kiselina ovakva voda je obicno jako kisela. (pH<3) i da bi se dobila voda bez prisustvakiselina koristi se druga vrsta jonoizmenjivackih smola koje se jednim imenom zovu Anjonske jonoizmenjivacke smole. Reakcija koja se odvija je sledea:

Smola za sebe vezuje kiselinski ostatak i stvara se ista voda.

Proces regeneracije se vri natrijum-hidroksidom (2-5% NaOH)

Drugi nain omekavanja tvrde vode je dodavanje destilovane ili R/O vode. R/O (reverse-osmosis, povratna osmoza) voda je preisena u R/O ureajima. Na alost, R/O ureaji su previe skupi ($100-$500) za veinu ljudi koji se akvaristikom bave iz hobija.

Vie o ovim ureajima moe proitati na sajtu firme CST

R/O voda kao i destilovana voda moe da se kupi u nekim prodavnicama ili apotekama ali je cena takve vode previsoka za neku praktinu primenu u akvaristici.

Trei nain omekavanja vode ukljuuje upotrebu treseta. Voda se filtrira preko treseta koji za sebe vezuje metale koje vodu ine tvrdom i istovremeno treset otputa kiseline (najee tianinsku) koje in da voda postane kisela i pogodan za ribe koje trae meku i kiselu vodu. Stavljanje treseta direkno u filter nije preporuljivo jer dolazi do smanjenja protoka vode kroz filter. Najbolje je da se u neku posudu (bure, kanta) voda, ubaci treset i stavi raspiva vazduha koji ce sve vreme meati vodu i treset i omekavati vodu.

etvrti nain omekavanja vode je dodavanje kinice. GH kinice je 1-3 to je svrstava u jako meke vode i omoguuje da lako smanjimo tvrdou vode u akvarijumu.

Problem sa kinicom je taj to prilikom prolaska kroz atmosferu kine kapi pokupe i mnoge neistoe, od obine praine pa da smoga koji ini da kinica bude prljava, pa ak i masna. Zato nije preporuljivo sakupljati kinicu u velikim gradovimai industrijskim centirma. Kinicu treba sakupljati onda kada je kia ve padala i sprala neistoe iz vazduha.



Verzija za �tampu Verzija za �tampu



Ova strana je generisana za 0.1250 sekundi. Powered by SOOP Portal version Raven RC2