Aktivne temeAktivne teme  Prika�i spisak �lanova forumaSpisak �lanova  Pretraga forumaPretraga  Pomo�Pomo�
  RegistracijaRegistracija  PrijavaPrijava
 
Navigacija na sajtu

Statistika
Osoba na sajtu: 34
Gostiju: 30
Robota: 4
�lanova: 0
Broj �lanova: 4301
Najnoviji korisnik foruma: Ventilator
Najvi�e poseta: 316
Dana: 11.03.2017
�lanova [0], Gostiju [309]

Poslednjih 10 poruka
Vidi zadnju poruku test
Autor: Srle
Forum: Ostalo

Poslata: 19.11.2017 u: 10:47

Vidi zadnju poruku Poklanjam 2 akvarijuma
Autor: dr Bouz
Forum: Ostalo

Poslata: 09.09.2017 u: 12:17

Vidi zadnju poruku Projekat prvog ciklidnog akvarijuma
Autor: Nikouro
Forum: Ribe - Ciklidi

Poslata: 23.04.2017 u: 22:26

Vidi zadnju poruku Bela tetra napada crny
Autor: Dario
Forum: Ribe

Poslata: 18.08.2016 u: 19:17

Vidi zadnju poruku problem spoljasnji filter
Autor: Dario
Forum: Ostalo

Poslata: 18.08.2016 u: 19:01

Vidi zadnju poruku Gupike i borac....
Autor: Blacky
Forum: Ribe

Poslata: 23.06.2016 u: 20:58

Vidi zadnju poruku Japanke bolesne!
Autor: Dario
Forum: Bolesti riba

Poslata: 30.04.2016 u: 12:13

Vidi zadnju poruku koja je ovo biljka
Autor: Baia82
Forum: Biljke

Poslata: 27.02.2016 u: 17:40

Vidi zadnju poruku Sve se vraèa
Autor: Dario
Forum: Komentari, želje i pozdravi

Poslata: 21.02.2016 u: 13:14

Vidi zadnju poruku Daphnia!
Autor: Spirok
Forum: Ribe - Ishrana

Poslata: 20.02.2016 u: 21:05


Tra�i
 
Web www.akvaristika.org

AdSense

   

Voda - hemijske karakteristike

ta treba da znate o hemijskim karakteristikama vode i zato

Voda u prirodi je retko ista u smislu "destilovana voda"; ona sadri rastvorene soli, minerale, hranjive materije itd., ija tana koncentracija zavisi od lokalnih uslova. Ribe (i biljke) su se razvijale milionima godina prilagoavajui se specifinim uslovima u njihovim prirodnim stanitima i ne mogu uvek da preive u bitno drugaijoj sredini.

Poetnici (naroito lenji) treba da zauzmu pristup da biraju ribe ijim potrebama odgovara kvalitet njihove normalne svee vode. Alternativno, napredni i energini akvaristi mogu da promene karakteristike vode tako da odgovaraju potrebama riba, iako je to gotovo uvek komplikovanije nego to se to na prvi pogled ini. U bilo kom pristupu, treba da znate dovoljno o hemiskim osobinama vode da osigurate da voda u vaem akvarijumu ima odgovarajue osobine za ribe koje vi drite.

Voda ima etiri merljive osobine koje se uglavnom koriste da se okarakteriu njene hemijske osobine. To su:

Hranjive materije i mikro-elementi su posebno obraeni u poglavlju o biljkama.

pH

pH se odnosi na to da li je voda kisela, bazna ili neutralna. Za pH 7 kaemo da je neutralna, pH ispod 7 je "kisela" i pH iznad 7 je "bazna" ili "alkalna". Kao i Richterova skala koja sekoristi za merenje zemljotresa, pH skala je logaritamska. pH 5.5 je 10 puta kiselije nego voda ija je pH vrednost 6.5. Zbog toga, mala promena pH (iznenada) je vea hemijska promena (i vei stres za ribe) nego to se to na prvi pogled ini.

Za akvariste, dva aspekta pH su bitna. Prvo, brze promene pH su stresne za ribe i treba ih izbegvati. Poznato je de je promena pH za vie od 0,3 jedinice dnevno stresna situacija za ribe. Zbog toga, elja je da pH vrednost u vaem akvarijmu ostane konstantna i stabilna i ako je za to potrebno malo truda. Drugo, ribe su se privikle da uspevaju u jednom (ponekad jako uskom) pH opsegu. Zato morate biti sigurni da pH vaeg akvarijuma odgovara specifinim zahtevima riba koje gajite.

Veina riba moe da se prilagodi pH uslovima koji su malo izvan njihovog optimalnog opsega. Ako je pH vae svee vode u opsegu 6,5-7,5 bie te u mogunosti da gajite veinu vrsta riba bez ikakvih problema. Ako se pH vrednost nalazi u ovom opsegu, tada verovatno nema potrebe da je podeavate i menjate bilo na gore ili na dole.

KH

Puferski kapacitet vode se odnosi na mogunost vode da zadri pH stabilno kada su u nju dodate kiseline ili baze. pH i puferski kapacitet su isprepletani jedo sa drugim.

Iako mislimo da ako dodamo istu koliine kiseline i neutralne vode da e mo dobiti vodu ija pH vrednost se nalazi na sredini, to se retko dogaa u praksi. Ako voda ima dovoljno veliki puferski kapacitet, tada puferski kapacitet moe da absorbuje i neutralizuje dodatu kiselinu bez znacajnog menjanja pH. U principu puferski kapacitet deluje kao veliki suner. to se vie kiseline dodaje, suner je absorbuje bez velike promene pH. Meutim ovaj kapacitet je ogranien i kada koliina kiseline postane tolika da "zasiti" puferski kapacitet, tada pH odjednom, naglo poinje da raste kako dodajemo kiselinu.

Puferski kapacitet ima istovremeno i pozitivne i negativne posledece. Pozitivna strana:U nitogen ciklusu proizvedi se azotna kiselina (nitrati) i bez puferskog kapaciteta, pH vaeg akvarijuma bi opala tokom vremena (loe). Sa dovoljnim puferom, pH ostaje sabilna (dobra stvar). Negativna strana: Tvrda svea voda skoro uvek ima veliki puferski kapacitet. Ako je pH vode u vaem akvarijumu jako visoka za vae ribe, puferski kapacitet vam predstavlja potekou da smanjite pH na neke prihvatljivije vrednosti. Naivni pokuaji da promenite pH vode obino propadaju jer puferski kapacitet nije uzet u obzir.

U slatkovodnom akvarijumu, veina puferskog kapaciteta potie od karbonata i bikarbonata. Zbog toga termini kao "karbonatna tvrdoa" (KH) i "puferski kapacitet" se ravnopravno koriste.

Koliko je dovoljno? Veina testova za merenje ustvari meri karbonatnu tvrdou. to je KH vea, voda u akvarijumu je "otpornija" na promenu pH vrednosti. Obino se smatra da ako je KH ispod 4.5 dH, tada bi trebali obratiti posenu panju na pH vrednost u vaem akvarijumu.

GH

Ukupna tvrdoa (GH) se odnosi na koncentraciju rastvorenih magnezijumovih i kalcijumovih jona. Kada kaemo da neke ribe vie vole "meku" ili "tvrdu" vodu to se odnosi na ukupnu (GH) a ne na karbonatnu (KH) tvrdou.

Napomena: GH, KH i pH su Bermudski trougao hemije akvarijumske vode. Iako su ove tri osobine razliite, sve one reaguju meusobno u razliitom odnosu, i oteavaju podeavanje jedne vrednosti bez uticaja na druge dve. Ovo je razlog zato za poetnike NIJE preporuljivo da podeavaju ove parametre osima ako to nije apsolutno neophodno. Na primer, "tvrda" voda esto dolazi od krenjaka. Krenjak sadri kalcijum karbonat, koji kada se rastvori u vodi istovremeno poveava GH (od kalcijuma) i KH (od karbonata). Poveanjem KH se obino poveava i pH. KH se ponaa kao "suner" absorbujui kiselinu prisutnu u vodi i na taj nain poveava pH vrednost vode.

Tvrdoa vode prati sledee vodilje. Jedinica dH znai "stepen tvrdoe", dok ppm znai "parts per million", (delova u milion) to je grubo ekvivalentno sa mg/L u vodi. 1 jedinica dH equals 17.8 ppm CaCO3. Veina testova daje tvrdou u jedinicama CaCO3; to znai da je tvrdoa ekvivalentna tome koliko je CaCO3 u vodi ali to ne znai da ona i stvarno dolazi od CaCO3.

		Ukupna tvrdoa

      0 -  4 dH,    0 -   70 ppm : veoma meka
      4 -  8 dH,   70 -  140 ppm : meka
      8 - 12 dH,  140 -  210 ppm : srednje tvrda 
     12 - 18 dH,  210 -  320 ppm : prilino tvrda
     18 - 30 dH,  320 -  530 ppm : tvrda
     vie : teno kamenje (Jezero Malawi i Los Angeles, CA)

Salinitet

Salinitet predstavlja totalni sadraj rastvorenih substanci. Salinitet meri zbir GH i KH komponente kao i ostale substance kao to je natrijum. Znati salinnitt vode postaje znaano u morskim akvarijumima. U slatkovodnim akvarijumima je dovoljno znati pH, GH i KH.

Jedna komponenta saliniteta koja ne ulazi ni u GH ni u KH je natrijum. Neke slatkovodne ribe toleriu (ili je ak poeljno) malu koliinu soli (ona stimulie stvaranje kone sluzi). ak ta vie, paraziti (npr., ich) uopte ne podnose so. Zbog toga, so u koncentraciji od (do) jedne kafene kaike na 10 litara vode moe spreiti i izleit ich i ostale parazitske infekcije.

Sa druge strane, neke vrste UPTE ne podnose so. Ribe bez krga i neki Koridorusi su daleko najosetljivije na so od svih slatkovodnih riba. Dodajte so samo ako ste sigurni da svi stanovnici u vaem akvarijumu vole ili barem podnose so.

Biljke su posebno osetljivena so i promena koncentracije moe unititi vae iljke preko noi. Zbog toga budite posebno oprezni ako stavljate so u akvarijum sa biljkama.



Verzija za �tampu Verzija za �tampu



Ova strana je generisana za 0.1250 sekundi. Powered by SOOP Portal version Raven RC2