Aktivne temeAktivne teme  Prika�i spisak �lanova forumaSpisak �lanova  Pretraga forumaPretraga  Pomo�Pomo�
  RegistracijaRegistracija  PrijavaPrijava
 
Navigacija na sajtu

Statistika
Osoba na sajtu: 63
Gostiju: 63
Robota: 0
�lanova: 0
Broj �lanova: 4321
Najnoviji korisnik foruma: Mihabo
Najvi�e poseta: 316
Dana: 11.03.2017
�lanova [0], Gostiju [309]

Poslednjih 10 poruka
Vidi zadnju poruku Preporuka biljaka za novi akvarijum
Autor: Dario
Forum: Biljke

Poslata: 05.08.2018 u: 10:22

Vidi zadnju poruku test
Autor: Srle
Forum: Ostalo

Poslata: 19.11.2017 u: 10:47

Vidi zadnju poruku Poklanjam 2 akvarijuma
Autor: dr Bouz
Forum: Ostalo

Poslata: 09.09.2017 u: 12:17

Vidi zadnju poruku Projekat prvog ciklidnog akvarijuma
Autor: Nikouro
Forum: Ribe - Ciklidi

Poslata: 23.04.2017 u: 22:26

Vidi zadnju poruku Bela tetra napada crny
Autor: Dario
Forum: Ribe

Poslata: 18.08.2016 u: 19:17

Vidi zadnju poruku problem spoljasnji filter
Autor: Dario
Forum: Ostalo

Poslata: 18.08.2016 u: 19:01

Vidi zadnju poruku Gupike i borac....
Autor: Blacky
Forum: Ribe

Poslata: 23.06.2016 u: 20:58

Vidi zadnju poruku Japanke bolesne!
Autor: Dario
Forum: Bolesti riba

Poslata: 30.04.2016 u: 12:13

Vidi zadnju poruku koja je ovo biljka
Autor: Baia82
Forum: Biljke

Poslata: 27.02.2016 u: 17:40

Vidi zadnju poruku Sve se vraèa
Autor: Dario
Forum: Komentari, želje i pozdravi

Poslata: 21.02.2016 u: 13:14


Tra�i
 
Web www.akvaristika.org

AdSense

   

iva hrana za ishranu akvarijumskih ribica

Prednosti ive hrane nad smrznutom i suvom hranom su:
  1. hrana koju ribe ne pojedu odmah, se nee odmah raspasti i zapuiti filter,
  2. hrana se moe odgajati u kontrolisanim uslovima i biti osloboena prisustva patogenih bakterija koje izazivaju bolesti
  3. koristei tehnike koje vrlo malo kotaju, trokovi su mimizirani, i
  4. najvanije, ribe oboavaju da grabe stvari koje pokuavaju da pobegnu (plus, vlasnici oboavaju da posmatraju njihove ribe dok jure ivu hranu).

Ovde su neke od ivih hrana, koje akvaristi mogu lako da odgajaju kod kue, zajedno sa uputstvom za njihov uzgoj.

Sadraj:

Infuzorije (microskopski velike vodene protozoe)

Upotreba:
Hrana za tek izmretenu mla.
 
Uzgoj:
Ponite sa kulturom zelene ili vode iz bazena, dodajte biljne materijale kao to su zelena salata, trava itd. u posudu sa vaom kulturom. Dobri rezultati su zabeleeni sa prokuvanom vegetacijom koja se izgleda raspada mnogo bre. Kada se biljni ostaci ponu raspadati i truliti, prvo e se pojaviti bakerije, potom e protozoe brzo poveati brojnost jer se one hrane bakterijama. Budite oprezni jer nove, svee kulture sadre uglavnom bakterije, ne infuzorije. Ako u kulturu infuzorija ubacite rasprskiva za vazduh, neprijatan miris e biti minimiziran. Ako nameravate da kulturu odravate dui vremenski period, svaka 3-4 dana morate sifonom izvui napolje propale organske materije koje su se staloile na dnu i zamenuti ih sa novim. Optimalna veliina kulture zavisi od toga koliko nam je ihfuzorija potrebno. Obino je dovoljno imati flau ili teglu od 1-2 litra za par stotina komada mlai.
Efektivan nain da koncentrujemo kulturu pre upotrebe je da iskljuimo aeraciju, postavimo mali takasti izvor svetlosti (depna lampa) pored posude sa kulturom i ostavimo da se kultura staloi. Za 15-tak minuta, infuzorija e poeti da formira svetlucavi oblak oko svetla ili moe oformiti jasan beliasti oblak u vodi, obino ispod same povrine vode. ak moda moete videti minijaturne srebrnkaste takice "praine", kako se jasno i sa svrhom kreu kroz vodu. Tako koncentrisana infuzorija moe biti selektivno isisana i ubaena u akvarijum gde se nalazi mla.
 
Poreklo:
Voda iz starih akvarijuma (naroito iz filtera), prijatelji, lokalni klub akvarista, kabineti za biologiju u kolama i porudbina preko pote.

Artemijski raii - Ciste (Artemia spp., obino A. salina)

Ubotreba:
Tek izleene artemije su najbolja hrana za tek izleglu mla ikraica i ostalih malih riba.Njih takoe prodrljivo jedu i neke relativno velike morske ribe. Mlade artemije ine dobru zamenu za makro-plankton kojima se hrane neki beskimenjaci koji filtriraju vodu.
 
Uzgoj:
Veoma je malo potrebno da bi ste izlegli artemiju. Mrestilite moe biti bilo ta, od plastine flae do staklenog balona od 20 litara. Obino je to flaa od 1-2 litre. Sve moe da polui ali su posude sa konkavnim (udubljenim) dnom najbolje jer nema mrtvih taaka u protoku vode. Dodajte crevo za vazduh spojeno za malu vazdunu pumpu, stavite iznad svetlo i drite temperaturu oko 28C ako elite da se artemija bre izlee i to je to.
U vodu je potrebno dodati oko 2 kafene kaike soli na litar vode (koliina nije presudna). Nije potrebna nikakva posebna so, ve je dovoljna i obina kuhinjska so. SF Bay Brand predlae poveanje tvrdoe vode da bi se poboljalo izleganje i preivljavanje aremije. U tu svrhu moemo dodati malo magnezijum-sulfata (moe se nai u apotekama) i vrlo malo natrijum-bikarbonata (soda bikarbona).
Da bi se raii izlegli i ostali ivi, voda u posudi se mora kretati non-stop. To se postie time to crevo za dovod vazduha gurnemo sve do dna posude. Jo je bolje ako umesto plastinog creva, koje hoe da ispliva ako ga ne privrstimo, koristimo staklenu cevicu. to je kretanje vode jae to je bolje. Upotreba rasprivaa za vazduh nije preporuljiva jer prave puno pene koja izbacuje jajaca na povrinu a i ovakvom okruenju se brzo zapue.
Da bi ste izdvojili larve artemije iz vode, iskljuite bazduh, stavite pare vrstog plastinog ili stakleno crevo koje je nastavljeno sa oko metar obinog creva za vazduh i pustite da se stvar slegne. Ljuture od jaja e se sakupiti na povrini a mlade artemije na dnu posude (ako voda nije previe slana). Tada samo isisajte raie koji plivaju na dnu, procedite ih kroz jako finu mreicu, stavite ih u sveu vodu i koristei kapaljku rasprite ribama.
Raii e iveti u akvarijumu sa slakom vodom do 24 asa.
 
Poreklo:
Jaja artemije se mogu kupiti u akvaristikim radnjama.Ukoliko kupujete veu koliinu izaie vas puno jeftinije nego male flaice koje se prodaju u radnjama.Kutije se mogu drati u friideru, a zaliha za 2-3 nedelje u dobro zatvorenim kutijama za hranu.
Po nekim istraivanjima jajima artemije treba barem godinu dana inkubacije da bi bila spremana za izleganje. Takoe postoji miljenje da slab prosek iz novootvorene kutije moe biti posledica nedovolje duine trajanja inkubacije i da najbolji procenat izleganja dolazi iz jaja koja su uvana u orginalnim kutijama u vakum pakovanju nekoliko godina.

Artemijski raii - odrasli

Upotreba:
Gotovo sve ribe ispod 12 cm su spremne da jedu odrasle artemijske raie.
 
Uzgoj:
Nemojte se muiti. Ovako dobiven procenat je veoma nizak i lake je uzgajati dafnije ili kupiti ive artemijske artemije u prodavnici ivotinja (tamo gde ih ima).
Za one koji STVARNO ele da probaju uzgoj odraslih artemijskih raia treba da uzmu veliku posudu sa otvorenim vrhom (akvarijum, plastini bazeni), napune ga sa pravom ili napravljernom slanom vodom i zasade sa neto zelene vode i ubrivom (vetako ubrivo, tenost za prihranjivanje biljaka ili ta ve imate) i saekate da voda postane uto-zelena. Ubacite neto malih artemija ili ivih odraslih (ako uspete da ih naete u radnji sa kunim ljubimcima) i ekajte. Dodavanjem male koliine kvasca ili sline mikro-hrane pospeiete rast raia.Pomae da stavite posudu na svetlo indirekno osvetljeno mesto da bi pospeili rast mikro algi.
 
Poreklo:
Vidi gore.

Dafnije

Upotreba:
Daphnia (takoe poznate kao "vodene buve" su Daphnia pulex i D. magna spp. One su verovatno najidealnija hrana za manje slatkovodne ribe -- Dafnije nee uginuti u akvarijumu i jee mikroskopski otpad dogod su ive (dok ih neko ne pojede). One dolaze u velikom rasponu veliine -- od jedva vidljivih pa do onih preko 3mm. Ovo je tipina hrana za mnoge ribe u divljini.
 
Uzgoj:
Dafnije se mogu uzgajati u bilo emu od tegle do bureta od 200 litara. Kulture u zatvorenom mogu biti hranjene razliitim algama koje skidamo sa zidova akvarijuma, neaktivnim kvascom, mlekom u prahu, hranom za plankton... Najbolja hrana je zelena voda, i moe se koristiti u kulturama na otvorenom. Zelena voda se moe uzgajati koristee slab rastvor tenog ubriva za cvee i elatinskog gvoa u dehlorisanoj vodi, koja se nastani vodom iz neke bare. Ako se voda puna hranjivih materija ostavi na suncu, u roku od nedelju dana postae zelena od algi.
Postoji pria da samlevena salata ili trava dobro deluje ako se stavlja u malim koliinama.
Akvarijume u kojima drite mla, moete nastaniti sa dafnijama - dafnije e jesti bakterije i ostatke hrane koji mogu biti opasni po mla i tako istiti vodu a mla e jesti dafnije kako bude rastlia.
Svee izmretena mla moe biti dodata i direkno u kulturu dafnija (oko dve ribice na litar) i hranie se kada joj bude dosadno. Ipak, mla drana u akvarijumu iste veliine ali vie hranjena e rastiti bre nego ova koja ima hrane navolju.
Mrea za raie ili fina mreica takoe moe biti koriena za hvatanje dafnija.Viak dafnija moete procediti kroz mreicu ili cedku za aj, staviti u prazne kutijice od hrane i zamrznuti kao zimnicu.
 
Poreklo:
ista kultura dafnija moe se nabaviti od lokalnog akvaristikog kluba ili narudbinom preko pote.
Dafnija takoe moe biti sakupljana iz lokalnih jezera i bara pomou mree za plankton. Jeftinu mreu moete napraviti i sami. Ovim mreama moete za kratko vreme nahvatati dovoljnu koliinu dafnija za vae ribe, ali se morate uvati parazita kao to je hidra i insekata-mesodera, kao to su larve vilinog konjica i stakleni crvi. Hvatanje staklenih crva moe biti i korisno jer e ih vee ribe rado pojesti ali e oni jesti mla ako ih je ima.

Ciklopsi

Upotreba:
Isto kao i dafnije ali su predatori. Mogu da otete ikru i veoma mladu mla ikraica. Mladi ciklopsi mogu da se koriste isto kao i tek izleena artemija. Po nekim istraivanjima su ak i bolji od artemija jer su manji a hranjiva vrednost im je vea.
 
Uzgoj:
Isto kao i dafnija ali znatno manje brojni u istoj zapremini.
 
Poreklo:
esto dolaze sa kulturama crva ili kao primesa kulturi dafnija. Veoma je teko reiti ih se kada jednom poniu da se mnoe u akvarijumu. Takoe mogu da se nabave od klubova akvarista ili narudbinom preko pote kao i dafnije.

Larve komaraca

Upotreba:
Veina odraslih riba manjih vrsta ih oboava. Sve dok su ribe vee od larvi one e ih jesti. Vodene larve leteih insekata su glavni sastojak ishrane mnogih malih riba u divljini.
 
Uzgoj:
Veoma jednostavno. Napolju ostavite posudu sa irokim otvorom (kanta ili bure). Ubacite unutra malu koliinu mleka, trave u najlon vrei i pospeite rast infuzorija, izvor hrane za larve komaraca; zelena voda takoe moe da se koristi. Neki ljudi ak koriste kokoiji izmet! Ako u vaoj okolini postoje komarci, 2-3 nedelje kasnije imaete larve u vodi.
 
Drugi nain je uzgoj u deijim plastinim bazenima sa malom koliinom pokoene trave (bez herbicida, molim) koja je dodata da pomogne da voda postane ustajala, tada ekate na komarce da se legu u njoj. Posle nekoliko nedelja, moete videti veliki broj larvi. U ovakvoj vrsti "divlje kulture", morate se priunjati do bazena sa mreom da larve ne bi zaronile do dna kada detektuju pokret. Drugi nain je da potopite veu mreu, pustite larve da izrone i onda ih pokupite odozdo.
Drugi metodi ukljuiju kante od 10 litara napunjenje vodom iz bazena sa ribama (sveoj vodi treba previe vremena da postane ustajala!), tada dodajte aku ili dve fine zemlje ili praine i ostavite da odstoji nekoliko dana. Kada larve ponu da se pojavljuju, koristite veu akvarijumsku mreu da prespete vodu iz jedne kante u drugu i uhvatite larve koje su tada prisutne.
Glavni problem sa ovim tehnikama je da se komije mogu buniti na ovakav uzgoj komaraca. Optimisti bi rekli da na taj nain poto sve larve uhvatimo i iskoristmo, smanjujemo populaciju komaraca jer se oni vie ne mreste u barama i jezerima gde je sva kontrola izgubljena.
 
Postoji jo jedan problem, ako u akvarijum dodate previe larvi i ribe ih ne pojedu sve, tada moe doi do znaajnog poveanja populacije komaraca u kui, jer nepojedene lavre se razvijaju u komarce. Viak larvi komaraca moete procediti kroz mreicu ili cedku za aj, staviti u prazne kutijice od hrane i zamrznuti kao zimnicu.
 
Poreklo:
Saekajte da male krvopije otkriju kontejner sa ustajalom vodom u kojoj ima smrdljivih stvari ("bakterijska supa"), ili idite i pronaite plutajua jaja komarac u oblinjoj bari ili jezeru. Ona lie na splav od jaja, koja su slepljena zajedno.

Tubifeks

Upotreba:
Ovi crni, gadni, do 6 cm dugi, bakterijama inficirani, smrdljivi crvii spadaju meu najbolje izvore proteina za ribe i izvrsna su hrana za ribe koje pripremamo za mrest.
UPOZORENJE: suvie eso hranjenje tubifeksom e izazvati da ribe budu debele i nespremne za parenje.
JO JEDNO UPOZORENJE: ako odjednom date ribama suvie tubifeksa, crvi e se ukopati u podlogu i sakriti, gde e uginuti i zagaditi vodu.
 
Uzgoj:
Nije vredan truda. Crvi bi iveli na dnu akvarijuma, jedui prljavtinu i mnoei se. Mogu da se hrane korom od banane. Vodu morate intenzivno filtrirati. Sakupljate ih sejui ljunak kroz mreu. Prljav i naporan posao, postoje i laki izvori proteina.
 
Poreklo:
Veina akvaristikih prodavnica ima tubifeks.
Kada ga kupite morate ga drati u plitkim i irokim posudama u hladnoj vodi koju barem jednom dnevno promenite. Prospete staru vodu, sipate novu direkno na grudvu tubifeks tako da je razbijete i isperete prljavtinu, opet prospete vodu i naspete istu. Da bi bre izbacio prljavtinu iz creva, tubifeks moete hraniti pasiranom argarepm ili paradajzom. Takoe je dobro da prilikom menjanja vode u novu vodu stavite malo Metilenskog Plavog ("Plavi Lek","Anti Ich").
Alternativeno, 100 g tubifeksa moete drati do tri dana u kanti srednje veliine u friideru. NIJE PREPORULJIVO jer tubifeks je jako prljav, smrdi i moe preneti mnoge bolesti (uticu, bakterijske infekcije).

Grindal crvi (veoma mali crvi)

Upotreba:
Ovi crvi su mali (oko 1 cm) i njima se mogu hraniti razne male ribe. Zbog naina na koji su uzgajani, potpuno su sigurni to se tie bolesti. Oni se ne ukopavaju odmah u podlogu kao ostali crvi i ive u vodi nekoliko dana. Odlini su za ribe koje se hrane na dnu i za sve ribe koje su dovoljno brze da pokupe hranu sa dna ili one koje su dovoljno pametne da hranu potrae na dnu - znai gotovo sve vrste riba.
 
Uzgoj:
Plastinu kutiju za stavljanje hrane u friider, napunite sa sterilnon zemljom za cvee i tresetom (50-50), ili samo zemljom za cvee, navlaite zemlju, ako imate mikrotalasnu moete staviti na 5 minuta da bi ste sterilisali podlogu, ostavite da se ohladi, ubacite malu poetnu kulturu crva i dodajte neko usitnjeno visoko proteinsko povre svaki put kada predhodna hrana nestane i posmatrajte pa hranite vae ljubimce. Kulturu treba drati na temperaturi od 20 C ili vioj. Stavite pare stakla na zemlju i crvi e se popeti na njega. Crve moete sprati u au iste vode i ubacivati u akvarijum sa velikom kapaljkom. Zdrava kultura moe proizvoditi dovoljno za ishranu oko 100 malih riba.
Setite se da drite kulturu vlanu ali ne natopljenu ili kaastu. Samo je povremeno poprskajte.
Kulture kao to je ova esto bivaju inficirane sa muicama i/ili bubicama. I jedni i drugi mogu da se koriste kao hrana za ribe i one ih rado jedu, ali uskoro postaju napast i smetaju. Ako se ovo desi, uzmite neto crva i drite ih u ai vode 3-4 sata. Ovo e podaviti napasti i crve moete koristiti kao starter nove kulture. Stara inficirana kultura moe biti spasena, ali obino nije vredna toga truda.
Ako crvi ne rastu dobro, probajte da uskladite pH vrednost podloge tako to e te umeati malo sode bikarbone da bi ste neutralizovali kiselinu koju ispute treset.
Interesantan nain gajenja ovih crva koriste nemaki uzgajivai kili ribica. Oni koriste suner sa orvorenim porama koji se nalazi u posudi napunjenom vodom i prekrivenom paretom stakla. Ovaj metod je istiji nego predhodni sa korienjem zemlje i treseta.
 
Poreklo:
Prijatelji, lokalni klub akvarista i porudbina preko pote.

Beli crvi (mali crvi, roaci kinih glista)

Upotreba:
Ovi crvi su do 2,5cm dugi i dobri su za hranjenje 7-15cm dugih riba.
 
Uzgoj:
Slini Grindal crvima, ili ovi crvi ne uspevaju dobro na viim temperaturama. Ako je mogue, drite ih na temperaturi ispod 20C; tokom leta, oni preivljavaju ako se uvaju na hladnom i vlanom mestu, npr garaa koja je okrenuta ka severu ili u podrumu. Beli crvi se mogu gajiti u drveninim sanducima napunjenim zemljom za cvee, priblinih dimenzija 40 x 30 x 15cm, sa poklopcem od materijala otpornog na vlagu kao to je pare stakla. Oni jedu istu vrstu hrane kao i Grindal crvi, ali mnogi izvori tvrde da je beli hleb potopljen u mleko veoma dobra hrana za ovu vrstu crva. Druga opcija za koju je naeno da je veoma efektivna je da se napravi materijal kao za kompost od stare salate, voa, hleba ili ovsanih pahuljica. Doda se voda i izmiksira, toliko gusto koliko mikser moe da mea. Hrana se stavlja u mala udubljena u podlozi otprilike dve kaike svake nedelje ili kada pojedu. Ukoliko je potrebno treba dodavati vodu tako da podloga bude vlana.
Medij koji se tipino i sa najvie uspeha koristi je osuene pa pokvaene hlebne mrvice kojima je dodao malo kvasca. Hleb i mrvice sakupljamo i ostavljamo u friider a zatim ih suimo u rerni. Posle toga hleb meljemo na maini za orase. Mrvice moemo ostaviti u plastine kutije (od margarina) i tako ih uvati neogranieno dugo. Kada doe vreme za isranu crva, koristimo veliku posudu i izmeamo mrvice sa dovoljno vode tako da dobijemo lepljivu smesu, koji velikom kaikom stavljamo u udubljenja u podlozi. Koristite samo onoliko koliko crvi mogu nedeljno da pojedu. Koliina vode u meavini varira. Ako podloda hoe da se osui dodajemo malo vode, ali ako je kultura ve previe vlana, koristimo suvlju meavinu.
Neko se moe pitati koliko kultura moe trajati pre nego to se ukiseli. To je dobro pitanje, na koje jo nema odgovora; nekima uspeva da odre kulturu i vie od 3 godine koja se mnoi kao nikad i to bez neprijatnog mirisa..
Drite ove crve u potpunom mraku. Oni e izai iz zemlje i nakratko prodrljivo gutati hranu i sakupljati se u komeajuoj masi. Akvaristi mogu da uzmu tada ovu masu crva iz zemlje i da njima nahrane ribe. Crvi nestaju u zemlji im ih osvetli svetlost, tako da morate biti spremni da ih ugrabite pre nego se ukopaju u podlogu! Drugi nain da ih izdvojite iz podloge je da napravite kanticu kojoj su oba kraja uklonjena (plastina cev za kanalizacuju od 75 mm duine 15-25 cm moe lepo da poslui. Na jedan kraj praj postavite pare mree za prozore i privrstite ga paretom ice. Postavite ga u usku staklenu posudu (tegla od 1 kg) napunejnu vodom, tako da se nalazi iznad vode (1 cm od povrine vode do dna mreice). U posudu sa mreicom stavite neto zemlje sa crvima i postavite izvor svetlosti iznad posude (stona lampa...). Toplota e naterati crve da se ukopavaju dublje pa e proi kroz mreicu i upasti u vodu. Za ovo je potrebno nekoliko sati. Crvi izlaze isti i njima moete hraniti ribe odmah, tako to e te ih staviti u dra za tubifeks ili ih smrznuti za kasnije. Ovo ispeva sa velikim i malim belim crvima tako da predpostavlajmo da bi trebalo da radi i sa Grindal crvima koji se gaje u zemlji.
Ipak, ako vam nesmeta da uprljate ruke, bri i efektivniji nain da crve izdvojite iz zemlje je da zemlju sa crvima stavite u posudu sa vodom, promeate smesu i odstranite prljavtinu. Crvi e se sakupiti u grudvice. Rukom premestite grudvice u drugu posudu sa vodom i ponovo promeaje, odstranite prljavtinu i premestite crve u predhodnu posudu koju ste oprali.Na ovaj nain moete dobiti iste crve za nekoliko minuta
Belim crvima ribe treba hraniti iz hranilica za tubifeks, tako da ih ribe vremenom mogu pojesti. Takoe ih moemo postaviti u posudi (ai) na dnu akvarijuma, gde e ostati dok ih ribe ne pojedu. Ovo moe biti naroito pogodno i korisno za uzgajivae kili ribica, koji za podlogu koriste samo treset kao podlogu. Budite oprezni da u akvarijum ne stavite vie crva nego to ribe mogu da pojedu, jer e se ostatak ukopati u pesak gde e biti nepristupane za sve osim za najvatrenije kopae kao to je Hoplosternum. Ako ste izdvojili vie crva nego to vam je potrebno za hranu za jedan dan, ostatak bi ste trebali bez odlaganja zamrznuti i koristiti kasnije.
 
Poreklo:
Prijatelji, lokalni klub akvarista i porudbina preko pote.

Gine gliste, kalifornijske gliste

Upotreba:
Hrana za srednje i velike ribe (preko 10 cm)
 
Uzgoj:
Da bi ste uzgajali gliste lako i jeftino:
  1. Napravite kutiju od drveta (odgovarae bilo koja veliian, vea kutija = vie glista)
    1. Privrstite poklopac sa dve arke.
    2. Probuite/isecite dve rupe od 5 cm na prednjoj strani kutije tako da su u liniji sa dnom kutije.
    3. Obojite kutije sa bilo kakvom uljanom bojom.
    4. Preko rupa, sa unutranje strane kutije, postavite mreicu za prozore i prvrstite ekserima. Mreica e dozvoljavati da se iscedi viak vode iz kutije, ali nee dozvoljavati glistama da pobegnu.
    5. Kutija je sada gotova.

  2. Priprema kutije za gliste
    1. U cveari kupite dovoljno treseta od mahovine da moete da napunite kutiju. (Treset e se sabiti kada se pokvasi)
    2. Stavite treset u kutiju u potpuno ga natopite (meajte dok ne postane jednako vlaan).
    3. Uzmite 6 cigli.
    4. Postavite po jednu cuglu ispod prednjih uglova i po dve cigle ispod zadnjih uglova tako da kutija bude nagnnuta prema napred da viak vodemoe da se ocedi napolje kroz rupe
    5. Ispod rupa postavite posude koje e sakupljati vodu koja se ocedi (osim ako se kutija nalazi napolju). Napomena, kada gliste budu rasle ova voda je odlina za biljke.

  3. Gliste
    1. Idite i kupite tri ili etiri kutije (100 komada stane u au od jogurta) najmanjih glista koje moete da naete u prodavnici pecarokih mamaca.
    2. Stavite gliste u kutiju.
    3. Kupite neto kukuruznih pahuljica (manja kesa e vam trajati venost). To je sve to glistama treba za adekvatnu ishranu.
    4. Svaka tri ili etiri dana, razbacajte tanak sloj kukuruznih pahuljica preko treseta. Napomena: pre nego to stavite novi sloj, koristei pahnu ili stari no izmeajte treset i ono to je ostatlo od prolog hranjenja.
    5. Posle oko mesec dana, ovde e se nalaziti hiljade glista od veliine malih glistica pa do potpuno odraslih glista. Male gliste moemo koristiti za ishranu malih riba i veoma mladih riba, dok vee gliste lako zadovoljavaju potrebe za ivom hranom i najprodrljivijih velikih riba.
    6. Ovo je beskonano obnovljiv izvor, koji je teko isprazniti!
    7. Treset morate odravati vlanim periodinim kvaenjem. Nemojte previe kvasiti!
    8. Nemojte dozvoliti da je treset isui! Gliste e BRZO uginuti ako se treset isui. Sreom treset dobro zadrava vodu, pa je kvaenje retko potrebno.
    9. Gliste ne smemo ostaviti da se smrznu. Kutija sa glistama nee mirisati i moemo je preko zime drati u garai.
    10. Gliste ne vole da se kuvaju na celodnevnom letnjem suncu (to ih ubija). Stavite ih na zasenenom mestu ako ih ostavljate napolju.
    11. Drite poklopac zatvorenim, gliste vole mrak.

  4. Ostale upotrebe kinih i kalifornijskih glista.
    1. Cvee u saksijama voli gliste!!
    2. Bate vole gliste!!
    3. Travnjaci vole gliste!!
 
Poreklo:
Bata, dvorite, prodavnica mamaca, klubovi akvarista, uzgajivai kaliforniskih glista.

Vinske jeguljice (Turbatrix aceti ili Anguillula silusiae)

Upotreba:
Hrana za jako malu mla, npr, onu koja je previe mala da uzima artemiju.
 
Uzgoj:
Vinske jeguljice su male nematode koje se nalaze u nepasterizovanom jabukovom siretu. One ive u kiselim vodama i hrane se bakterijama u fermentiranom siretu. Mogu da preive dui vremenski period u alkalnim vodama (ukljuujui i akvarijumsku vodu!), ali se ne razmnoavaju. Kao hrana za mla, one su ekstremnolake za uzgoj, trae veoma malo panje ili nege (npr., mogu biti ignorisane mesecima), i mogu se koristiti onog momenta kad ih primetite. Drite poetnu kulturu prema svetlu i moi e te da vidite crvie kako gmiu u smesi sireta i vode.
Da bi ste uzgajali vinske jeguljice, treba vam posuda (tegla od 2-3 litre koja ima dovoljno irok otvor da moete da stavite ruku unutra), jabuka, jabukovo sire i voda. Manje posude takoe mogud a poslue ali vea obezbeuje dovoljno vinski jeguljica za sve pa i za manju profesionalno mrestilite. Sire moe da se razredi do 50% sa vodom, ali ne vie od toga. Ubacite malo kockica (oljutene) jabuke u teglu (jedna aka kockica od 2 cm je dovoljna za kulturu od 3 litre), i napunite je sa miksom sire+voda (ponovo, ne vie od 50% vode). Stavite polovinu startne kulture u teglu. Saekajte 24 asa da bi ste dali bakterijama vremena da ponu da se mnoe, pa onda dodajte drugu polovinu startne kulture. Za oko mesec dana, aa treba da bude izvaena iz tegle zamuena za crviima koji gamiu. Kada kultura postane jako zamuena (npr., 1 cm taloga na dnu tegle; za ovo su potrebni meseci) trebate da ponete povovo sa novom kulturom.
Vinske jeguljice sakuplate sa dve ae i filterom za kafu. Jednom aom izvadite tenost iz tegle, kroz filter procedite u drugu au i vratite tenost u teglu. Veina e proi kroz filter, ali e se neke i zadrati na njemu. Propustite sveu vodu kroz filter, zatim okrenite filter i sperite crvie u au. Filter papir (moe se nau u nekim apotekama i laboratorijama za hemiju) takoe moe da se koristi. On e spreiti bilo kojeg crvia da proe kroz njega, ali biti potrebno vremena (10 minuta ili due) da sva tenost proe kroz njega.
Ostavite crvie u vodi neko vreme da bi se oistili pre nego to njima hranite mla. Takoe, budite oprezni da dobro isperete crvie - dodavanje sireta u mrestilite male zapremine moe da iznenada smanji pH (sa katastrofalnim posledicama!). Vinske jeguljice su due od larvi artemije, ali imaju manji prenik pa mla moe da ih uzima pre nego to moe da se izbori sa tek izleenim artemijama. U akvarijumu crvii e se kretati sa bilo kakvim kretanjem vode, ali ako u akvarijumu nema nikakvog kretanja oni e se potruditi da izau na povrinu (velika prednost u odnosu na mikrocrve)
 
Poreklo:
Prijatelji, klubovi akvarista, porudbina preko pote itd.

Mikrocrvi (Nematode)

Upotreba:
Ovi mikroskopski crvi su dobri za hranjenje tek izmerene mlai i najmanjih riba, mada e ih i ribe od 2-3 cm pa i vee rado jesti.
 
Uzgoj:
Dobra kultura za gajenje sadri ovsano brano, visoko proteinske itarice ili kuvane ovsane pahuljice. Kuvane ovsane pahuljice su jeftina i veoma dobra osnova za uzgoj mikrocrva. Smesa treba da bude tako pripremljena da bude gusta ali da moemo da je rairimo u tanjir u sloju debljine 1,5 cm ili vie. Dodajte barem jednu kaikicu (5 ml) neaktivnog pivskog kvasca) moe se nai u prodavnicama zdrave hrane) ili kultura nee dobro napredovati.
Kulturu zatim naselite sa malom koliinom mikrocrva. Ako kulturu zapoinjete od stare koristite samo gornji deo stare kulture debeo 1/2 cm, jer se svi crvi nalaze ispod same povrine. Vaa nova kultura e bolje napredovati ako je stavite na toplo mesto (iznad akvarijuma)
Za oko nedelju dana, mikrocrve moete "izlovljavati" sa rubova tanjira. Najbolji nain je da ih sakupljte prstom ili etkicom. Takoe moete na kulturu postaviti pare plastike ili drveta pa kada se nakupi dovoljno crva skinuti ih iletom. Crve moete sprati u au iste vode pa ih sipati u akvarijum ili ih direkno ubaciti u akvarijum.
Kultura traje oko dve nedelje. Dok je podloga relativno svea, nema neprijatnih mirisa, ali vremenom kada se miristi pojaaju a proizvodnja smanji vreme je da zaponete novu kulturu.
Vreme potrebno da crvi dou u akvarijum moete produiti ako ih stavite u plivajuu hranilicu za tubifeks ubaene u perlon vatu koju koristite u filterima.
 
Poreklo:
Prijatelji, klubovi akvarista, porudbina preko pote itd.

Beskrilne vinske muice (Drosophila species)

Upotreba:
Vinske muice su najblie onome to prirodnu hranu za veinu kili ribica i mnogih drugih malih riba.
 
Uzgoj:
Tegla od 1-1,5 litre moe da se koristi kao posuda za kulturu. Kao podloga se koristi smesa agar-agra i eera koja se kuva sa malo vode. Potrebno je oko 1 cm podloge usuti u tegle i dodati malo kvasca. Podloga mora biti dovoljno gusta da se ne pomera kada okreemo teglu ili e se muice udaviti u njoj. Nije loa ideja da se u teglu ubaci pare mreice za komarce na koju muice i larve mogu da se popnu. na kraju ubacimo desetak muica i teglu zatvorimo tankom tkaninom koroz koju moe da prolazi vazduh ali ne i muice.
Posle dve nedelje u tegli e biti novih muica spremnih da nahrane vae ribe. Kultura moe da traje do dva meseca ili ak i due ako je sve uredu. Ali nije loa ideja da ve posle 4 nedelje (najkasnije 6) zaponete novu kulturu za sluaj da stara krahira.
Da bi ste hranili ribice, protresite teglu da udbacite muice sa poklopca, otvorite poklopac akvarijuma, otvorite teglu, okrenite je naopako iznad akvarijuma i potapite teglu da muice ispadnu u akvarijum. Podloga je tako gusta da se zalepi za dno i ne pomera se prilikom treskanja.
UPOZORENJE: Ove muice se zovu besKRILNE ne besNOGE. Ako ih ribe odmah ne pojedu one e izai iz akvarijuma i krenuti prema prvom izvoru hrane koji osete (kanta za smee sa ostacima voa?) Hranite ribe u malim dozama.
Postoje nekoliko razliitih vrsta vinskih muica. Razlikuju se po veliini tela i krila.
UPOZORENJE:Muice e razviti krila ako ih uzgajate na toplom mestu. Ako se to desi otvorite teglu na otvorenom i pustite da muice sa krilim izlete a zatim zatvorite teglu stavite ostatak populacije da se razvija na hladnom mestu.
NAPOMENA: Ako teglu sa muicama par minuta ostavimo u friideru one e postati lenje i/ili nepokretne to e vam olakati rukovanje. Ribe ipak vie vole ivahniji plen.
 
Poreklo:
Prijatelji, klubovi akvarista, porudbina preko pote itd.

Manje ribice

Upotreba:
Neke velike ribe, ukljuujui ciklide i pirane jedu ive ribe kao deo svoje ishrane.
 
Uzgoj:
Uglavnom nije neophodan. Mnoge vee akvaristike radnje nude jeftine gupije ili japanke za ishranu veih riba. Kolonija plodnih ciklida, kao naprimer nigrofacijatumi, se praktino moe koristiti kao izvor mlai za ishranu veih riba. Za ribe kao to je pirana, pare svee piletine ili ribljeg mesa e biti dobro kao da ste joj dali ivu ribicu.
 
Poreklo:
Akvaristike radnje, viak mresta, deformisane ribice.


Verzija za �tampu Verzija za �tampu



Ova strana je generisana za 0.2266 sekundi. Powered by SOOP Portal version Raven RC2