Aktivne temeAktivne teme  Prika�i spisak �lanova forumaSpisak �lanova  Pretraga forumaPretraga  Pomo�Pomo�
  RegistracijaRegistracija  PrijavaPrijava
 
Navigacija na sajtu

Statistika
Osoba na sajtu: 59
Gostiju: 59
Robota: 0
�lanova: 0
Broj �lanova: 4318
Najnoviji korisnik foruma: Kizami88
Najvi�e poseta: 316
Dana: 11.03.2017
�lanova [0], Gostiju [309]

Poslednjih 10 poruka
Vidi zadnju poruku Preporuka biljaka za novi akvarijum
Autor: Dario
Forum: Biljke

Poslata: 05.08.2018 u: 10:22

Vidi zadnju poruku test
Autor: Srle
Forum: Ostalo

Poslata: 19.11.2017 u: 10:47

Vidi zadnju poruku Poklanjam 2 akvarijuma
Autor: dr Bouz
Forum: Ostalo

Poslata: 09.09.2017 u: 12:17

Vidi zadnju poruku Projekat prvog ciklidnog akvarijuma
Autor: Nikouro
Forum: Ribe - Ciklidi

Poslata: 23.04.2017 u: 22:26

Vidi zadnju poruku Bela tetra napada crny
Autor: Dario
Forum: Ribe

Poslata: 18.08.2016 u: 19:17

Vidi zadnju poruku problem spoljasnji filter
Autor: Dario
Forum: Ostalo

Poslata: 18.08.2016 u: 19:01

Vidi zadnju poruku Gupike i borac....
Autor: Blacky
Forum: Ribe

Poslata: 23.06.2016 u: 20:58

Vidi zadnju poruku Japanke bolesne!
Autor: Dario
Forum: Bolesti riba

Poslata: 30.04.2016 u: 12:13

Vidi zadnju poruku koja je ovo biljka
Autor: Baia82
Forum: Biljke

Poslata: 27.02.2016 u: 17:40

Vidi zadnju poruku Sve se vraèa
Autor: Dario
Forum: Komentari, želje i pozdravi

Poslata: 21.02.2016 u: 13:14


Tra�i
 
Web www.akvaristika.org

AdSense

   

Podloga za akvarijumske biljke

Vodene biljke primaju ugljen-dioksid (CO2), kalijum (K), magnezijum (Mg) i kalcijum (Ca) primarno iz vode. One takoe mogu da primaju azot (N), fosfor (P), sumpor (S) i nekoliko drugih elemenata u tragovima (Fe, Bo, Mn, Cu, Zn, Mo) iz vode, ali njih takoe mogu da korenjem absorbuju iz podloge.

Sauvati izvore fosfata i gvoa u podlozi pomae da se ogranii pristupanost ovih hranjivih materija algama. To je tajna gajenja prekrasnih biljaka bez ozbiljnih problema sa algama! U stvari, mnoge akvarijumske biljke rastu mnogo, mnogo bolje kada dobijaju hranjive materije iz podloge.

Da bi gvoe bilo pristupano iz podloge, treba da koristite glinu, zemlju ili substrat koji sadri gvoe zajedno sa malom koliinom organske materije, kao to je treset. Organske materije obezbeuju hranjive materije za anaerobne bakterije da redukuju nerastvorljivo gvoe u rastvorljivo. One takoe oslobaaju kiselinu koja je prirodna elatinska supstanca koja vezuje pozitivno naelektrisane jone kao to je Fe++ i ini ga pristupanim u vodi. Ova kiselina takoe pomae odravanju pH u vaem akvarijumu na prikladnu vrednost. Negativna strana ove kiseline je da reaguje sa mnogim testovima koji mere CO2 i karbonatnu tvrdou vode.

Primer podloge koji se pokazao kao veoma efektivan

  • Donji sloj, gvoem bogata glina ili sloj zemlje neposredno ispod povrine. Ovo treba pomeati sa peskom. Oko 2% teine Mikro-Gvoa je verovatno dovoljno. ubriva koja sadre gvoe-sulfat kao to je Ironit nisu pogodna. Grnarska glina se pomalo teko mea sa ostalim materijalima osim ako je u prahu, zato je treba pokvasiti i natopiti u vodi oko nedelju dana uz esto meanje tako da postane gotovo tena. Sloj zemlje neposredno ispod povrine je verovatno najbolje reenje, pored toga to je odlina ona je i najjeftinija varijanta. Ponekad je potrebno dodati malo mikro elemenata, ali jako malo (oko 1g na 1m2 dna) jer morate biti oprezni da ne predozirate koliinu. Najbolje je da se pridravate uputstva za uporebu.
  • Srednji sloj, 2,5 cm meavine batenske zemlje i rastresitog treseta od mahovine u zapreminskom odnosu 4:1. Treset obavezno prokuvajte. S obzirom da je batenska zemlja 20 puta tea od treseta, onda je odnos teine oko 1.25% . Ovo treba da bude oko 2,5 cm debeo sloj NE DEBLJI. U ovo moete imeati i aku Mikro-Gvojda, sa ovim osiguravate da zemlja ima dovoljno gvoa. Gvoe je prisutno u mnoogim zemljitima naroito ako je zemljite u vaoj bati dobro za rast biljaka. Zemljite najbogatije gvoem kod nas je crvenica, koja se moe nai u primorju. Ako vam se ini da je zemljite isuvie bogato hranjivim materijama, moete u meavinu dodati peska.
  • Gornji sloj, 2,5 cm obinih 2-3 millimeter krupnog akvarijumskog ljunka.

Stavite veliki tanjir ili plasticni poklopac na dno i pritisnite ga sa veim kamenom i polako ponite da punite akvarijum tako to polako sipate vodu u tanjir. Ako vodu sipate suvie brzo pokrenu e te podlogu i zamutiti vodu. Ako se to desi, crevom izvucite zamuenu vodu i ponovo napunite ali paljivije.

Kada voda dostigne nivo od 10-tak cm zasadite biljke. Za poetak zasadite brzo-rastue biljke. Zasadite ih gusto. Preporuka je da koristite oko 1 W na litar vode bilo fluorescentne ili metal-halidne svetiljke. Dobro osvetljenje i puno bilja su vani za uspeh zemljanog substrata.

Na poetku menjajte 25% akvarijumske vode dosta esto. U poetku e treset oslobaati dosta tanina pa e zbog toga boja vode postati ukasta. Filtracija vode preko aktivnog uglja e ukloniti tu boju i viak gvoa iz vode. Prilikom svake promene vode, dozirajte vetako ubrivo na osnovu koliine vode koju ste iscrpili i zamenuli. Kasnije e treset oslobaati manje tanina, pa i vi moete smanjiti uestalost periodinih promena vode. U vodi bi trebalo da bude dovoljno hranjivih materija za nekoliko nedelja naroito ako dodate neto NPK ubriva jednom ili dva puta godinje.

Testovi za nitrate i fosfate su veoma korisni ali ne i esencijalni. Ako ste koristili bogati organski materijal ili zemljite bogato organskim materijama, tada bi moda trebalo da budete zabrinuti za visok nivo nitrata, fosfata ili amonijuma. U prvim mesecima briljivo pratite koncentraciju amonijuma jer se amonijum oslobaa iz obogaenih podloga.

Visoko kvalitetni testovi za gvoe mogu biti jako korisni. U prvim mesecima, treset i gvoem bogata podloga mogu osloboditi dovoljno gvoa da izazovu manje probleme sa algama. Zbog toga su redovne promene vode dobra ideja.

Obogaivanje podloge

Da bi obogatili podlogu za biljke koje uzimaju puno hrane, pripremite loptice od gline sa oko 10 granula NPK (15:15:15). Suite ih dok se ne stvrdnu i stavite 1 ili 2 u podlogu u blizini korenja biljka koje zahtevaju prihranjivanje. Ponovite po porebi ako rast biljka postane spor (oko 6 meseci). Potrebo je oko pola kafene kaikice gline da bi se napravila loptica od 10 mm. Svaka loptica e imati oko 70 mg azota to je ekvivalentno 300mg nitrata i oko 70 mg fosforaste kiseline (P2O5).



Verzija za �tampu Verzija za �tampu



Ova strana je generisana za 0.1270 sekundi. Powered by SOOP Portal version Raven RC2