Filteri kao pogon najčešće koriste vazduh iz membranskih pumpi ili male fontanske pumpe protoka od stotinak pa do par hiljada litara na sat. Za ukrasne akvarijume sa tropskim ribicama koje ne hranimo puno, brzina protoka treba da je od 1/2 zapremine akvarujma na sat pa do 2-3 zapremine akvarijuma na sat. Za velike ribe (oskari, diskusi), ribe koje puno jedu (talapije, zlatne ribice) i akvarijume u kojima je velika populacija riba u odnosu na zapreminu, potrebno je povećati brzinu protoka tako da iznosi od 5 pa do 10 i više zapremina akvarijuma na sat. (Npr. Za akvarijum od 100 litara sa japankama koje puno jedu brzina protoka treba da bude barem 500 litara na sat.) Ali takođe treba voditi računa da toliki protok ne stvara velike turbulencije u akvarijumu koje će sporijim (skalari, trihogasteri) i manjim ribama (neonke, gupiji) smetati u normalnom plivanju ili ih čak povrediti ako ih bace na zid akvarijuma.

Sprečavanje jačih turbulencija se može sprečiti i time što će se voda koja se vraća iz filtera ubacivati na više mesta. Ovo se obično čini tako što se cev koja vraća vodu na kraju zapuši a umesto toga izbuši 10-15 rupa prečnika 4-5mm kroz koje voda izlazi.

Najopasnije kod ovih filtera je kada se prelivna cev, koja prebacuje prljavu vodu iz akvarijuma u filter zapuši. Pumpa tada prebaci svu vodu iz filtera u akvarijum pa se voda prelije preko zidova akvarijuma i napravi poplavu. Ovo se najjednostavnije rešava tako što postavite dve (ili više) prelivnih cevi dovoljnog prečnika (20-30mm).

Takođe treba voditi računa da ribe ne budu usisane u prelivnu cev. Najlakšti način da to sprečite je da na dnu cevi izbušite rupe prečnika 4-5mm (bušilicom ili užarenim ekserom) i preko njih postavite mrežicu napravljenu od mrežice za komarce.

Kao materijal koji sekoristi za filtraciju mogu se koristiti:

1. Sunđer
2. Perlon vata
3. Mrežaste vreće za pakovanje paprike i krompira
4. Sitno seckane plastične flaše
5. ...

Prljava voda iz akvarijuma (1) prolazi kroz materijal za filtraciju (2), i sakuplja se u komoru za čistu vodu (3) odakle je pumpa prebacuje nazad u akvarijum. Žutom bojom je na slici prikazana staklena rešetka na kojoj stoji materijal za filtraciju.

Veoma dobar model filtera jer ne dolazi do snižavanja nivoa vode u filteru ako se prvi slojevi (obicno sunđer) zapuše prljavštinom. Zbog toga se za pogon ovog filtera može koristiti ili vazdušna ili turbinska pumpa manje ili veće snage (100-600 litara/sat).

Mali nedostatak ovog filtera je to što se cev za vraćanje vode prilikom čišćenja mora provlačiti kroz materijal za filtraciju.

Problem sa čišćenjem je rešen kod ovog modela tako što je glavna komora staklom (5) (koje ne ide do dna), podeljena na dva dela. Ovim je olakšano čišćenje.

Problem kod ovog modela je što ako se sunđeri zapuše, nivo vode u drugoj komori (4) opada pa može doći do porasta nivo vode u akvarijumu i prelivanja. Da bi se to sprečilo treba sunđere uvek držati čistim a pregradno staklo ne sme da bude do vrha filtera. Ako se desi da nivo vode toliko poraste da preti da napravi poplavu, prljava voda (1) će iz prve komore da se preliva u drugu (4) i nastavlja da kruži bez opasnosti od poplave.

Za pogon se obično koristi vazdušna pumpa, jer turbinske pumpe kada se sunđeri zapuše brzo spuste nivo vode u filteru a podignu u akvarijumu.

Za pogon se obično koristi vazdušna pumpa, jer turbinske pumpe kada se sunđeri zapuše brzo spuste nivo vode u filteru a podignu u akvarijumu.

Za pogon se mogu koristiti i jače turbinske pumpe (100-600 litara/sat).

Duži put = duže delovanje korisnih bakterija u filteru = čistija voda.

Zbog toga se prave filteri kod kojih prljava voda iz akvarijuma (1) prvo prolazi kroz sunđer (2) koji često (jednom nedeljno) peremo, a zatim prolazi kroz sloj filtracionog materijala (3, 4, 5) gde korisne bakterije vrše denitrifikaciju vode.

Za pogon ovakvih filtera je pogodnija vazdušna pumpa jer bi turbinske pumpa vrlo brzo spustila nivo vode u filteru.