Probušite rupu u sredini čepa plastične flaše od soka ili kisele vode (1,5-2 litra). Rupa treba da je malo manja od prečnika creva koje koristite za vazduh. Provucite crevo tako da oko 2cm uđe u bocu kada zavrnemo čep. Crevo ocecite pod uglom od 45 stepeni (vidi sliku) tako da voda koja eventualno uđe u crevo može da lakše izađe.
Zalepite mesto gde crevo prolazi kroz čep sa obe strane čepa (unutrašnja strana čepa je važnija, jer zbog pritiska ugljen-dioksida koji biti stvoren u boci, može doći do curenja na ovom mestu.

Čep sa crevom

Crevo sa ugljen-dioksidom (3) ide od boce sa smesom (1) na čijem vrhu se akumulira ugljendioksid (2), koji preko ventila propusnog u jednom smeru (4) do akvarijuma i završava se rasprskivačem za vazduh (5) koji se nalazi u reaktoru (6). Ventil je potreban da ne bi došlo do prelivanja vode kroz crevo i do poplave. Većina ventila koje možemo naći kod nas na tržišu ili iz drugih izvora (sistemi za transfuziju krvi) neće dugo trajati kada kroz njih protiče ugljen-dioksid. Ugljena kiselina koja se stvara u interakciji ugljendioksida i vode vremenom rastvara gumenu membranu i ventil uskoro gubi funkciju. Zato pokušajte da pronađete ventile koji su pravljeni za ugljen-dioksid.
Upozorenje: Nikad nemojte koristiti nikakve ventile za regulisanja protka ili da čak prekinete izlaz ugljen-dioksida iz boce. U tom slučaju pritisak u boci će rasti do neke granice kada će boca pući a vi će te imati PUNO muke da oribate sav taj nered.

Za reaktor (6) koristimo bocu velikog prečnika (2-2,5 litre). Isecite 1/3 doljnjeg dela boce. Provucite crevo sa ugljen-dioksidom kroz rupu koju probušite usijanim ekserom pri dnu reaktora i zatvorite crevo rasprskivačem za vazduh (5). Koristeći kamen pričvrstite reaktor za dno akvarijuma i pozicionirajte ga u zadnjem delu vašeg akvarijuma. Postavite povratno crevo iz filtera (8) vertikalno pored reaktora (pričvrstimo ga za zid akvarijuma pomoću prilepaka za grejače). Ideja je da se mehurići ugljen-dioksida koji izlaze iz rasprskivača sakupljaju na vrhu boce reaktora. Voda koja dolazi iz filtera konstantno talasa površinu vode i ugljen-dioksida i pomaže da se ugljen-dioksid rastvori u vodi. Čep na boci služi da se povremeno iz boce ispuste akumulirani, nerastvrljivi gasovi.

Sada još treba da napravimo rastvor kvasca, šećera i vode prema uputstvu.

• Stavite 1/4 do 1/2 kafene kašikice kvasca u bocu sa čašom tople vode. Bilo koji kvasac će odgovarati, mada postoji mišljenje da vinski ili pivski kvasac može da duže preživi u alkoholu koji se stvara. Medjutim količina akohola koja se stvori je minimalna i bilo koji kvasac će jednako dobro delovati. Zatvorite bocu i protresite da se kvasac dobro rastvori.
• Dodajte vode da bi ste dobili oko 3/4 boce rastvora. Voda treba da bude sobne temperature. Ako je topla prilikom hlađenja u boci se stvara vakum koji može da povuče vodu iz akvarijuma i napravi nered.
• Dodajte 1 do 2 čaše sećera i dobro promućkajte. Bilo kakav šećer će odgovarti. Količina kvasca i šećera će određivati količinu i dužinu proizvodnje ugljen-dioksida. Više kvasca će rezultirati jačom produkcijom CO2, ali će se pre potrošiti šećer. Koristeći 1/4 kafene kašikice kvasca i 2 čaše šećera dobićete proizvodnju ugljendioksida 4 do 5 nedelja.
• U oblasima sa mekom vodom, neki ljudi preporučuju dodavanje kašikice sode bikarbone da bi neutralisali kiselinu i produžili životni vek rastvoru.

The DIY-Jello (or gelatine) recipe is something like this:
Add 2 packs of regular jello, not the light stuff, to an empty and clean 2l pop bottle. Add boiling water to dissolve the jello, add your 1-2 cups of sugar, and add enough water to fill the bottle to about 1.5l. Store in the fridge overnight to let the jello set. On the following day, add 1 cup of water and the yeast (1/8 teaspoon) on top of the jello. Attach your bottle as normal.

The jello will do two things: 1. it will prevent the yeast from having
access to all the sugar at once , and therefore prevent the exponential growth stage, thereby cutting the peak bubble rate.
2. As the yeast consumes the sugar, it will use the gelatine (protein) as a source of nutrients, and slowly eat away at it from the top. The number of active yeast organisms will be held in a near steady state, allowing for a longer, more even CO2 production.

The jello is sort of a regulator - the more you use, the less sugar will be available at a time, and the CO2 production would be slower but longer. So you could adjust the recipe to fit your needs.

 

U reaktoru se šećer dejstvom šećera pretvara u alkohol i ugljen dioksid: C₆H₁₂O₆ -> 2C₂H₅OH + 2CO₂ (180g -> 92g + 88g)

Generator bi trebao da proizvodi oko 1 mehurić u sekundi (iz creva bez rasprskivača vazduha), posle jednog dana od postavljanja aparature. Na početku proizvodnja CO2 je u porastu da bi se stabilizovala i pri kraju polako smanjivala i sasvim prestala. Da bi proizvodnja bila ujednačena, možete koristiti dve boce od 1 litra umesto jedne od 2 litra, i sa drugom krenuti posle nedelju-dve dana posle postavljanja prvog generatora (doduše ovo zahteva dupli posao).

Povremeno treba da uklonite i očistite rasprskivače jer se na njima kreira sluzava naslaga koja zapušava rasprskivač posle izvesnog vremena.