Sadržaj:

• Zašto vam je potrebna filtracija vode u akvarijumu
• Promene vode
• Mehanička filtracija
• Biološka filtracija
• Hemijska filtracija

Zašto vam je potrebna filtracija vode u akvarijumu

Ponekad zaboravljamo da ribe koje držimo u akvarijumu sa veoma malom količinom vode u poređenju sa njihovim prirodnim staništem u divljini. U divljini, nusprodukti ishrane riba se u istom trenutku rastvaraju u vodi u količinu koja nije opasna. Ali u akvarijumima, nusprodukti se brzo gomilaju do toksičnih nivoa.

Ovi nusprodukti uključuju amonijak oslobođen iz škrga, izmeta i ostataka nepojedene hrane. Ako se hrana i izmet eventualno pokvare oslobađaju amonijak. Čak i male količine amonijaka će ubiti vaše ribe.

Očigledno, više izvora đubreta, brži i veći problem sa amonijakom. Mali, obilato hranjeni akvarijum sa puno velikih riba će imati puno više amonijaka nego veliki akvarijum sa samo nekoliko manjih riba. Ali za oba slučaja vam je potreban neki vid akvarijumske filtracije koji će kontrolisati otrovni amonijak.

Neki akvaristi pokušavaju da kontrolišu nivo amonijaka isključivo čestim promenama vode. Ovo pomaže, ali je nepraktično zbog učestalosti i količine vode koju je potrebno promeniti.

Srećom, postoji lakši način! U stvari, čitav svet je pun bakterija koje ne žele ništa više nego da konzumiraju amonijak i pretvaraju ga u manje otrovne substance. Za mnoge akvariste, ovaj proces se javlja bez njihovog znanja ili pomoći. Bilo kako bilo, pametni akvarista će naučiti kako da iskoristi prednosti ovih korisnih bakterija tako što će pospešiti njihov razvoj do maksimuma.
Kada postavite novi akvarijum, kolonija korisnih bakterija još nije imala šanse da se razvije. Period od nekoliko nedelja (4-8) je opasan za ribe. Vi morate postepeno uvećavati izvor amonijaka (npr. početi sa samo nekoliko dve-tri male ribe) da bi ostavili vremena korisnim bakterijama da se razmnože.

Zapamtite da bakterija pretvara amonijak u substance (prvo nitrite, a zatim nitrate) koji su manje otrovne, ali ne i neotrovne. Mnoge ribe podnose nivo nitrata do neke razumne granice, ali ako se nitrati nagomilaju preko toga postaju otrovni. Takođe, zbog toga što nitrati spadaju u hranjive materije, visok nivo nitrata vodi do ubrzanog rasta algi.

Promena vode

Iako postoje puno načina da uklonite višak nitrata, najefikasniji način je da redovno promenite deo akvarijumske vode. Ovo je jedan od najviše zanemareni i najvažnijih delova održavanaj akvarijuma!

Koliko često i koliko puno treba da promenite vode direkno zavisi od toga koliko hrane unesete u vaš akvarijum, i osetljivosti vaših riba. Nikada nemojte promenuti SVU vodu odjednom jer će promena u hemijskim osobinama vode biti veliki stres za vaše ribe. Najbolji način da odredite koliko često i koliko puno vode da promenite je da pratite kvalitet vode pomoću testova za kontrolu vode. Parametri, koje bi trebalo da pratite dok je akvarijum nov su nivo amonijaka i možda nitrita. U akvarijumu koji je već oformljen i koji radi već neko vreme bi trebali da pratite nivo nitrata. Testovi za vodu su najpouzdaniji način da znate kako dobro napreduje vaš akvarijum.

Za prosečan akvarijum, ne bi ste smeli da promenite više od jedne trećine vode u 24 časa. Mnogi akvaristi sa prosečnim akvarijumima menjaju jednu četvrtinu vode svake druge nedelje.

Mehanička filtracija

Amonijak dolazi direkno iz škrga vaših riba, ali i iz ribljeg izmeta, nepojedene hrane i otpalih listova biljaka koji trunu. Ako bi ste mogli da mehanički uklonite izmet i nepojedenu hranu pre nego što dobije šansu da počne da truli, bili bi ste za korak ispred protivnika (amonijaka). Ne treba ni spominjati da je sav taj otpad ružan i da može da vam smeta u uživanju u vašem lepom akvarijumu.

Jednostavno, mehanička filtracija je odvajanje čvrstiih delića iz akvarijumske vode. Mehanička filtracija ne uklanja direkno rasrvoreni amonijak.Obični materijali koji se koriste za mehaničku filtraciju ne uklanjaju mikroskopske bakterije i alge iz vode.

Takođe mehanička filtracija ne može ukloniti ništa od čvrstih čestica koje su zarobljene u podlozi, biljkama ili dekoraciji. Biće vam potreban drugi metod da bi ste uklonili čvrsti otpad iz podloge. Jedan od najlakših metoda je da "usisate" podlogu, kao deo vaše standardne rutine za promenu vode i svi bi trebali da to rade. Ovakav jedan "usisivač" možete i sami napraviti.

Četiri najpopularnija materijala za mehaničku filtraciju su sunđeri, papirni ulošci (filter papir), rastresita i presovana perlon vata. Svi ovi materijali se u manjoj ili većoj meri mogu koristiti više puta. Filter papir ima najmanje otvore a perlon vata najveće. Sundjer je negde između.

Filter materijal sa malim otvorima hvata fine deliće, ali se brzo zapuši. Takođe je pravilo, da se fizički veća površina filtera zapušava sporije nego mali filteri. Kako se filter više prlja tako on hvata sve manje i manje deliće prljavštine. U jednom trenutku se toliko zaprlja da više ne propušta vodu.

Zaključak za kraj: dobar mehanički filter je onaj koji hvata dovoljno prljavštine bez da se suviše često zaprlja.

Biološka filtracija

Biološa filtracija je termin za podstrekivanje rasta bakterija koje neutrališu amonijak Za zdravlje vašeg akvarijuma je bitno da razumete kako se odvija ovaj proces. (Postoje i drugi tipovi otpada koji mogu izazvati probleme u akvarijumu, ali redovnom promenom vode koja je potrebna za kontrolu nitrata je obično kontroliše i ostale oblike otpada.)

Majka priroda je obezbedila nekoliko tipova bakteriaj koje amonijak prevode i manje otrovni nitrit a zatim i u gotovo netoksični nitrat. Ove bakterije su neškodljive i prilično mnogobrojne u prirodi. Toliko su uobičajene da nema potrebe da ih dodajemo u naš akvarijum; priroda to radi za nas.

U prisustvu amonijaka i kiseonika ove bakterije će se prirodno umnožavati. Bakterije se prikače na zidove akvarijuma, kamenje, šljunak, čak i o dekoraciju. Obratite pažnju da do sada nismo kazali ni reč o filteru. Ovo je zbog toga što biofiltracione bakterije zahtevaju samo:

• površinu za koju će se prikačiti,
• amonijak za hranu, i
• kiseonikom bogatu vodu.

Ovo zvuči tako jednostavno; pa zašto nam je onda potreban filter?

U stvarnosti, ako ograničite količinu riba na onu sa kojom prirodna biofiltracija može izaći na kraj, tada vam ne treba filter. Nažalost, na ovaj način možete imati veoma malo riba u akvarijumu, koji ima samo prirodnu biofiltraciju.

U poslednjim decenijama, akvaristi su izumeni mnoge nove tipove bioloških filtera, koji bitno uvećavaju kapacitet kolonije bakterija koje obezbeđuju biološku filtraciju u vašem akvarijumu. U osnovi, svi ovi tipovi filtera obezbeđuju dodatnu površinu za koju se bakterije mogu prikačiti i povećavaju procenat kiseonika koji je rastvoren u vodi.

Hemijska filtracija

Hemijska filtracija, za kratko, uklanja rastvoren otpad iz akvarijumske vode. Rastvoren otpad postoji u vodi na molekularnom nivou, i može se podeliti u dve kategorije, polarne i nepolarne. Najpoznatiji metod uključuje filtriranje vode preko aktivnog uglja, koji radi najbolje sa nepolarnim optpadom (ali takođe uklanja i polarne otpade). Drugi efektivni metog je "protein skimming",koji uklanja polarne utpatke kao što su rastvorena organska jedinjenja (proteini).

Aktivni ugalj u granulama je napravljen od ugljenika, obično uglja, zagrevanog na pritisku i veoma velikoj temperaturi. Ovaj proces izaziva da ugljenik razviaj veliki broj mali pora, koje hvataju nepolarni otpad na molekulskom nivou pomoći absorbcije i razmene jona, i uklanjaju teške metale i organske molekula, koji su izvor neželjene boje i mirisa, kroz proces znan kao molekulsko rešeto.

Najbolji aktivni ugalj za filtraciju vode je napravljen od uglja i makroporozan je (ima velike pore). Dobar makroporozni aktivni ugalj izgleda lak (nije zbijen) i penušav i pluta kada ga potopite u vodu. Aktivni ugalj namenjen filtraciji vazduha (uklanjanju mirisa), je obično napravljen od ljuski kokosovog oraha i on je mikroporozan. Aktivni ugalj namenjen filtraciji vazduha se oseća kao više sabijen.

Neki ljudi (naročito oni sa morskim akvarijumima) su zabrinuti za otpuštanej fosfata iz aktivnog uglja. Fosfatom je bogat aktivni ugalj koji vodi poreklo od organskih materija (ugalj, kosti). Ovaj problem se može rešiti ako aktivni ugalj, pre upotrebe, potopite nekoliko nedelja u čistu vodu.

Neki ljudi se brinu da aktivni ugalj uklanja mikroelemente koji su potrebni biljakma za zdrav rast i razvitak. Nedostatak elemenata u tragovima je problem u akvarijumima sa biljkama, sa ili bez aktivnog uglja. Dobre osobine aktivnog uglja su dovoljno jake da će biti bolje da ga koristite. Ako vas brine nedostatak mikroelemenata, koristite dodatke sa miroelementima i elementima u tragovima u paru sa aktivnim ugljem.

Aktivni ugalj se ne može "osvežiti" osim u posebnim laboratorijama, ali na sreću, dovoljno je jeftin da se može slobodno koristiit. Obavezno dobro isperite aktivni ugalj pre upotrebe, da bi ste uklonili prašinu koja je nakupi tokom transporta. Količina koju koristiti nije još tačno definisana, ali male količine koje se menjaju češće izgleda da najbolje deluju. 100 grama je količina koja je dovoljna za akvarijum do 100 litara. Posle dva-tri meseca trebalo bi je promenuti. Neki ljudi samo povremeno koriste aktivni ugalj da bi izbeleli vodu od teških metala koji se često javljaju u našim vodvodima.

Čitav niz specijalnih hemikalija za materijal za filter je razvijem da bi uklonio specifične hemikalije. Jedan od najpoznatiji je zeolit (obično kuglice boje peska). Ovaj materijal uklanja amonijak iz vode i dobar je za kratkotrajnu upotrebu. Akvaristi bi trebalo da pripaze kada ga koriste, naročito u novom akvarijumu. Zeolit tada može usporiti ili sprečiti razvoj kolonije nitrifikacionih bakterija jer one neće imati hrane (amonijaka). Pa će razvoj biološkog filtera biti usporen ili sprečen.

"Protein skimmer" (kašika za skidanje pene) se primarno koristio u morskim akvarijumima. On ima zadivljujuću sposobnost da uklanja rastvoren otpad pre nego što počne da trune i da se raspada. Proces se zasniva na prednosti polarne strukture organskih molekula, koji se prikače za površinu mehurića vazduha koji je ubačen u vodeni stub. Pena koja nastaje se skida i uklajnja iz vode.