Poslato: 16.05.2006 u 01:32 | IP Prijavljen

Alge su jedan od najvećih i najčešće komentarisanih problema kada su u pitanju biljke u akvarijumu.Kao i ostali,i ovaj problem se često razmatra,izvode se mnogi zaključci,hipoteze i objašnjenja,ali rezultati su obično nikakavi.Svi opokušaji borbe sa algama dovode do veće pojave istih.Utisak je da većina akvarista neće da pogleda istini u oči nego traži neke alternativne metode borbe sa algama.Zbog toga u akvaristici raste broj hipoteza koje ne daju nikakve efekte u borbi sa ovim zlom.Pre svega-treba se upoznati sa protivnikom.Alge su drevni organizmi koji su navikli na opstanak u najrazličitijim uslovima.

U akvarijumima se srećemo sa četiri vrste algi:

1.Zelene alge(Chlorophycophyta)

Jednoćelijski i mnogoćelijski organizmi i kolonije.Neki njihovi vidovi,npr Cladophora,drže se u akvarijumu kao dekoracija,ali neki su paraziti.U grupu parazita spadaju kratke končaste alge koje prekrivaju listove biljaka i dugačke končaste alge koje napadaju npr.biljku Riccia fluitans pričvršćenu za kamen na dnu akvarijuma ili neke druge mekolisne biljke.Zelene tačke na staklu,listovima biljaka ili kamenju takođe spadaju u zelene alge.

2.Crvene alge(Rhodophyta)

Žbunasti mnogoćelijski vodeni organizmi tamno-sive,tamno-ljubičaste,zelenkaste ili crvenkaste boje.To su većinom morske alge,ali se 50-ak vrsta može naći i u slatkoj vodi.Najveći protivnik akvarista je postala Komsopogon(Comphsophogon),alga koja izgleda kao žbun veličine 5cm.Ona se čvrsto drži za staklo,korenje,listove biljaka.Brzo se razmnožava i kvari izgled akvarijuma.Crvenim algama odgovara tvrda voda jer u takvoj vodi one crpe Ugljenu kiselinu iz bikarbonata.

3.Braon alge(Bacillariophyta)

Ovo su jednoćelijski ili kolonije braon boje.Javljaju se u vidu svetlo-braon pečata na biljkama ili kamenju.

4.Cijanobakterije(Cyanophyta)

Ove bakterije se proučavaju zajedno sa gore navedenim algama i poznatije su kao plavo-zelene alge.U prirodi su ovo primitivni jednoćelijski organizmi.

Pre svega,treba napomenuti da je pojava algi na staklu,podlozi,biljkama ili kamenju prirodna pojava sviđalo se to nama ili ne.Kao i svaku drugu prirodnu pojavu,alge ne možemo pobediti u potpunosti,čak i kada bi formirali potpuno sterilan akvarijum u koji bi sadili pažljivo odabrane i čiste biljke.Kroz neko vreme će se tamo ipak naseliti alge.Bilo kakav pokušaj njihovog uništenja nekim sredstvom koje će ubiti njihove ćelije završiće se narušavanjem ekološke ravnoteže u akvarijumu.Pre uginuća algi stradaće nitrifikacione bakterije,ribice i biljke.

U savremenoj akvaristici Braon alge ne predstavljaju neki veći problem.Stvar je u tome da one vole slabije svetlo tako da ih nema u jače osvetljenim akvarijumima.Ove alge su u stvari neka vrsta ljigave opne koja se obrazuje na donjoj strani kamenja i korenja.Znači,borba sa ovom vrstom algi je prosta,one se boje svetlosti.

Cijanobakterije su još jedan skoro zaboravljeni protivnik.Ovec alge obrazuju opnu na biljkama i podlozi,ali ona nije jako pričvršćena tako da se lako skidaju.Pošto su to bakterije,u akvarijumsku vodu možemo da ubacimo jednu-dve tablete Eritromicina.Obično je to dovoljno da bi se zaustavio njihov rast i razvoj.Treba napomenuti da se Cijanobakterije razvijaju samo u stajaćoj vodi,tako da i pri najmanjoj cirkulaciji vode one ne mogu da obrazuju koloniju.

Borba sa zelenim algama se svodi na gušenje njihove populacije i sprečavanje njihovog razmnožavanja.To postaje moguće ako smo uvideli koji su to ograničavajući faktori,i tada možemo da primenimo svoje znanje u praksi.Eksperimenti su pokazali da biljke oduzimaju algama Fosfor.Ako su obezbeđeni svi uslovi za rast biljaka(Co2,osvetljenje,mikroelementi)alge će izgubiti bitku za Fosfor.

Ovaj element je glavni razlog za masovnu pojavu algi.Naravno,tome doprinose prejako svetlo,plavi spektar neonskih lampi,visoka koncentracija Vodonika...

Na primer,primećeno je da se Cijanobakterije razvijaju u vodi lišenoj nitrata,a zelene alge vole višak jedinjenja Azota,ali na prvom mestu na tom spisku razloga se nalazi višak Fosfora.

Boriti se sa algama je beskorisno ali da bi smanjili njihovo prisustvo pomoći će nam sledeće:

I Biljkama treba obezbediti malo jače svetlo,a takođe i Ugljen-dioksid(Co2),Kalijum i mikroelemente.Evo i optimalnih parametara akvarijumske vode:

pH-6,5

Co2:20mg/l

No3:3-5mg/l

Fe2+:0,1mg/l

U takvim uslovima osnovni potrošači Fosfora nisu alge nego više biljke.Preporučljivo je ubacivati tečno đubrivo malo češće,a najbolje je ako to radimo svakodnevno,u manjim dozama.Ako upotrebljavamo đubrivo,smanjuje se verovatnoća da će neki mikroelementi biti brzo potrošeni.

1.Veoma je bitno dobro osvetljenje i ubacivanje Co2(Ugljen-dioksida).Treba izbegavati korišćenje lamp koje provociraju prekomeran rast algi:one brže rastu pod plavim zracima.Lampe koje daju plavu svetlost postavljaju se napred,iznad prednjeg stakla da bi pokazale boju ribica.A dalje idu lampe koje daju neutralnu ili toplu svetlost.

2.U vodovodnoj vodi ima dovoljno Gvožđa i Magnezijuma.Ali ako koristimo omekšanu vodu,npr kišnicu ili vodu dobijenu osmozom,onda bi trebalo da ubacujemo đubrivo koje sadrži Gvožđe i Magnezijum.Koncentracija Magnezijuma treba da bude 4-5 puta veća od koncentracije Gvožđa.Tečno đubrivo u akvarijumsku vodu treba ubacivati što češće,u malim dozama.

3.Posle nekog vremena treba da proverimo da li je dovoljna koncentracija Gvožđa u vodi,i to proverom Nitrata.Ako je količina No3 manja od 2mg/l znači da je nitrata previše i biljke ih ne iskorišćavaju zbog nedostatka Kalijuma koji se u tom momentu javlja kao ograničavajući faktor.Zbog toga u akvarijumsku vodu ubacujemo K2So4,i to doprinosi smanjenju nitrata.Ako ni to ne pomaže znači da je ograničavajući faktor posao neki drugi element.Vrlo je važno proveriti tu predpostavku na bilo koji način.Možemo da zamenimo tečno đubrivo koje ubacujemo u akvarijumsku vodu.Moguće je da će nova koncentracija mikroelemenata biti uspešnija.Ako ubacivanje nekog elementa vodi ka sniženju nivoa nitrata,znači da je to karika koja je nedostajala i sprečavala rast i razvoj biljaka.

4.Ako za tim postoji potreba,treba ubacivati rastvor KNo3 u akvarijum,da bi se održala koncentracija nitrata 3-5mg/l.Obično je količina nitrata u akvarijumskoj vodi zadovoljavajuća.Orjentišući se na potrošnju mikroelemenata K2So4 i KNo3 u akvarijumu možemo da pripremimo tečno đubrivo zasvakodnevnu upotrebu.Nikako ne smemo zaboraviti na redovnu zamenu akvarijumske vode.Ona je neophodna zbog toga što neki mikroelementi mogu da se nagomilaju u vodi i kroz neko vreme njihov višak može da uspori razvoj biljaka.

Pokušaj borbe sa algama"prostim ko'pasulj" u većini slučajeva osuđen je na propast.Ozbiljni akvaristi,koji izbegavaju nepredviđen sastav hranjivih materija u vodovodnoj vodi spremaju vodu iz destilata,i ubacuju u nju neophodne soli.To radi Takashi Amano i mnogi njegovi sledbenici.Efekat te veoma složene metode je očigledan,jer se mnogi akvaristi oduševljavaju radovima ovog poznatog Japanca.

II Brzorastuće vodene biljke koriste hranjive materije iz vode i na taj način lišavaju alge ishrane.U te biljke spadaju Hygrophila,Vallisneria,plivajuće biljke,Elodea...

III Đubriva i dodaci koje stavljamo pod korenje zahtevnijih biljaka postepeno izdvajaju mikroelemente a to sprečava pojavu štetnih materija u podlozi i iznad nje.Ta đubriva stalno snižavaju koncentraciju fosfata u vodi,ne lišavajući pri tom biljke hranjivih sastojaka koji su joj potrebni za rast i razvoj.Treba da se trudimo da što manje muvamo po podlozi i da je čistimo što ređe,jedino ako to nije baš neophodno.

IV Korišćenje Fosforne kiseline moguće je kod razmnožavanja ribica,ali se nikako ne preporučuje u dekorativnom akvarijumu sa većom količinom biljaka,jer to može da bude inicijalna kapisla za razvoj algi.

V Trebalo bi da kontrolišemo ubacivanje Kiseonika u akvarijum.Kiseonik ubrzava rast algi a takođe stimuliše njihov razvoj vezujući mikroelemente u vodi.Treba izbegavati jaku turbulenciju i talasanje površine vode.Kao po pravilu,najviše algi ima baš na onim mestima u akvarijumu gde je najveći protok vode.U akvarijumu sa mnogo biljaka nije nam ni potreban raspršivač.

VI Najbolje je da koristimo mekšu vodu u koju ubacujemo Ugljen-dioksid jer to sprečava širenje i razvoj algi u akvarijumu.

VII Ribice koje se hrane algama će nam biti od velike pomoći u akvarijumu.

Iz gore navedenog nameće se zaključak da alge nikada nećemo moći sasvim odsraniti iz akvarijuma.

Ali ako se pridržavamo nekih pravila one neće kvariti opšti izgled akvarijuma.

Znači:redovna zamena bar 30% vode jednom u 10-ak dana,ubacivanje Ugljen-dioksida(Co2)u vodu,manje ribica-više biljaka,prilikom formiranja akvarijuma saditi brzorastuće biljke da bi se što pre uspostavila biološka ravnoteža,izbegavanje direktnih sunčevih zraka više od 2-3 sata dnevno,osvetljavanje akvarijuma ne više od 12 sata dnevno,ubacivanje većeg broja ribica koje se hrane biljkama(Ancistrusi,Loricaria,Otocinclus,Plecostomus,Gyrinoc helius,Gibbiceps,Ampularia puževi...),minimalna turbulencija vode,skidanje algi žiletom ili magnetom sa stakla,nikako preterano hranjenje ribica(jednom nedeljno poželjno je i ne hraniti ih uopšte),kombinovano osvetljenje(ni slabo ni jako),što više filtracionog materijala...

Korišćena literatura:"Botanika akvarijuma"-Igor Šermentijev

Poslato: 16.05.2006 u 11:00 | IP Prijavljen

Evo i mog malog doprinosa, nadam se da se Gliga neće ljutiti. Preuzeto je iz neke knjige bez korica. Izvinjavam se autoru.

SIMPTOMI	DIJAGNOZA	TERAPIJA
Svijetlo braon pečati na kamenju i biljkama	Braon alge (Dijatomae)	Odstraniti ih od slabog osvjetljenja. Pojačati svjetlo
Morsko zeleni pečati (sluzavi) napada biljke,kamenje,strane akvarijuma	Plave alge (Cyanopcianophyceae)	Liječenje Tripaflavinom 100mg na 100l akvarijumske vode
Teško se otklanja zelena boja (koje stvaraju ove alge)	Zelene alge (Chlorophyceae)	Alge koje se uvijek vraćaju. Odstranjuhu ih same ribe (Epalzeor hynchus sijamensis)
Zeleni končići (boje spanaća-špinata) napadaju mlade biljke, sprečavaju rast	Končaste alge, spadaju u zelene alge	Borba protiv njih je vrlo teška. Odvajaju se mehaničkim putem uz pomoć drvenih prutića
Napadaju listove malim končićima po cijeloj širini	“ Bradate” alge, padaju u crvene alge (Rhodophicaea)	Otklanjaju se kao i zelene alge ili mijenjanjem vode
Voda izgleda mutna	Lebdeće alge, spadaju u zelene alge,pojavljuju se kod jakog osvjetljenja i hranjivog dna	Upotreba ultra-ljubičastog svijetla dijelove vode s vremena na vrijeme mijenjati
Samo na površini vode se pojavljuju sluzavi zeleni pečati	Uglavnom zelene alge	Više puta mijenjati vodu u kratkim vremenskim intervalima (nastaju zbog đubriva)

Poslato: 18.05.2006 u 10:37 | IP Prijavljen

Cladophora - Moos Kugeln

Gliga, odlican tekst