Aktivne temeAktivne teme  Prikaži spisak članova forumaSpisak članova  Pretraga forumaPretraga  PomoćPomoć
  RegistracijaRegistracija  PrijavaPrijava
 
Navigacija na sajtu

Statistika
Osoba na sajtu: 37
Gostiju: 37
Robota: 0
Članova: 0
Broj članova: 4346
Najnoviji korisnik foruma: Stole75
Najviše poseta: 316
Dana: 11.03.2017
Članova [0], Gostiju [309]

Poslednjih 10 poruka
Vidi zadnju poruku Skalari - mrest - pitanje
Autor: Vedry
Forum: Ribe - Mrest

Poslata: 24.05.2020 u: 13:10

Vidi zadnju poruku Šta još od životinja imate?
Autor: Milos87popovic
Forum: Ostale životinje

Poslata: 14.10.2019 u: 12:01

Vidi zadnju poruku zamena vode
Autor: Luna5
Forum: Voda

Poslata: 21.02.2019 u: 16:25

Vidi zadnju poruku Preporuka biljaka za novi akvarijum
Autor: Dario
Forum: Biljke

Poslata: 05.08.2018 u: 10:22

Vidi zadnju poruku test
Autor: Srle
Forum: Ostalo

Poslata: 19.11.2017 u: 10:47

Vidi zadnju poruku Poklanjam 2 akvarijuma
Autor: dr Bouz
Forum: Ostalo

Poslata: 09.09.2017 u: 12:17

Vidi zadnju poruku Projekat prvog ciklidnog akvarijuma
Autor: Nikouro
Forum: Ribe - Ciklidi

Poslata: 23.04.2017 u: 22:26

Vidi zadnju poruku Bela tetra napada crny
Autor: Dario
Forum: Ribe

Poslata: 18.08.2016 u: 19:17

Vidi zadnju poruku problem spoljasnji filter
Autor: Dario
Forum: Ostalo

Poslata: 18.08.2016 u: 19:01

Vidi zadnju poruku Gupike i borac....
Autor: Blacky
Forum: Ribe

Poslata: 23.06.2016 u: 20:58


Traži
 
Web www.akvaristika.org

AdSense

   
Moj morski akvarijum
 Akvaristika » Moj morski akvarijum
Tema Naslov: More blog! Pošalji odgovorDodaj temu
Skok na forum Ukupno strana: 7 1 2 3 4 5 6 7
Autor
Poruka Predhodna tema | Sledeća tema 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 04.09.2008 u 08:32 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Let there be light

Konačno sam juče prelomio. Računao sam da sam potrošio više vremena nego što mogu sebi da dopustim i da je vreme da završim slaganje akvarijuma u tehničkom smislu, bar u grubim crtama. Takođe sam malo čitao prvu stranu ove teme i podsetio se da meni i nije potrebno neko izuzetno osvetljenje.

Nadjoh juče neke T5 prigušnice, ali odgovarajućih cevi nigde. Na kraju sam uzeo T8 od Arcadia - 2x36w Marine White i jednu Marine Blue Actinic iste snage. Sinoć sve spakovano na kineske elektronske prigušnice - bolje opet nisam uspeo da nađem, jer me je mrzelo da se cimam sa nekim profijima, a u redovnoj ponudi ih nema, bar na ovom mom brdu i migratornim stazama.

Izgled onih par kamičaka u akvarijumu je solidan. A korali na njima i sase lepše su obojene  nego pod "starim compact" svetlom. Videćemo za godinu dve, možda budem menjao na nešto bolje, za sada računam da je taj deo završen i jurim po materijal za poklopac...

 

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 21.09.2008 u 09:18 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Prvo odmeravanje:)

 

Pre par dana bio Ćira, usput poneo i testove. Prethodno sam bio vredan pa sam oživeo i kalibrisao pH-metar. Logično proverili smo neke osnovne hemijske odlike vode. To je bilo 18. septembra - 18 dana pošto je akvarijum potpuno napunjen i vrti se u ovom stanju. Jedina izmena je dodavanje određene količine makroalgi u filter. No one tamo baš i ne rastu onoliko brzo koliko sam se nadao. Od ponedeljka ću im pojačati svetlo. Takođe iza nedelje bi trebalo da nabavim još mnogo, mnogo kamena.

Vrednosti merenja:

  • temperatura 27°C

  • salinitet 1.023-1.024

  • pH 8.04 +/-0.01
  • NH3 / NH4+ 0.03 ppm
  • NO3- 3 ppm
  • Ca2+ 390-400 ppm

Rekao bih nije loše. U mom filteru stoji ~10 g sintetikče vate kroz koju voda prolazi pre nego što stigne do makroalgi i koju perem nekoliko puta nedeljno. U poslednjoj komori filtera je petstotina gramski paket atmanovih keramičkih prstenova i nešto sunđera koji je to držao u kanisteru. Rečju - ništa. Hranim sasu, rakove i gobije na svaka dva dana kojekakvim plodovima mora.

Pre desetak dana ubacio sam kutiju aktivnog uglja. (Sledi antireklama.) Radi se o proizvodu tvrtke Boyu. Bio sam u nekoj gužvi. Kutiju su mi doneli i nisam bio svestan šta imam u rukama, otpakovao i bez ispiranja (!) gurnuo u filter. Izašla određena količina pepela, slegoh ramenima i odjurih. Sutra dan sve je bilo pod smeđim algama. Zatim su krenule, končaste iste boje. Koraline su prekrivene slojem ovih algi. Oko 5 dana kasnije i zelena zvezdica (Pachyclavularia sp.) se zatvorila. Dva dana kasnije izvadio sam kesu sa ugljem i pokušao da ga operem. Posle mnogo litara vode i 5 minuta kasnije pepeo je ispadao u istim količinama kao i na početku. Bacio sam sve. Setih se potom da sam nedavno gledao turbinske pumpe iste kompanije i da je plastika pucala pri prvom pokušaju rasklapanja, a da delovi i nisu baš odgovarali jedan drugom.

Nismo merili fosfate, ali smeđe alge polako nestaju, smenjuju ih zelene koje vidno prave mehuriće. Xenia se uduplala, a zelena zvezdica je opet otvorena i pušta nove polipe. Koraline se oslobađaju suvišnog filma sa svoje površine.

 

Ubacivanju uglja prethodilo je uginuće jedne od sasa. Naime ispostavilo se da je jedna od novodonetih imala oštećeno telo, praktično prerezano preko pola. Nije uspela da se regeneriše i već je počela da se raspada kad sam odlučio da je izbacim. Bila je najleša od sve tri. Onu prvu takodje nisam video oko 10 dana i verovatno je i ona nestala. Naime volela je da zavuče pod kamenje. Noću bi izašla i lepila se na staklo, a par sati pošto se svetla upale bi se pustila i strujom nošena završavala u mraku ispod složenog kamena. Dva puta sam sve rasturao i vadio je, a onda mi je nestalo ideja. Ona treća sedi na mestu jede, klopa i maše.

 

Makro alge me muče. Nisam se bavio sistematikom, ali mislim da su sve iz roda Caulerpa, sve su prikazane u Ćirinoj temi. Kod mene naravno ima manje vrsta, jer niko, ali niko, na svetu nema u svom akvarijumu takav algološki diverzitet.

 

Algama u akvarijumu krajevi nestaju prebrzo. Postaju smeđi, zarastu u smeđe alge, zatim su providni i raspadaju se. Stoloni rastu brže nego što se raspadaju tako da kontam da će to biti u redu uskoro, ali nemam baš jasnu ideju šta im smeta. Algama u filteru, gde sija jedna compact white/blue lapma od 18W i jedna Osramova Lumilux Warmwhite, pozajmljena iz slatkovodne akvristike, takođe od 18W, imaju belu gornju površinu celih stolona. Izgleda kao neka vrsta kalcifikacije. One u akvarijumu pokazuju ovu pojavu tek u naznakama, linija je uža i mestimična. Opet ove u filteru ne pokazuju znake raspadanja, ali rastu slabijim tempom. Vodeni stub u filteru je između 20-25 cm, a u akvarijumu oko 40 cm. Ideje? Svetlo, hemizama...?

 

Ovih dana možda smognem snage da pročitam uputstva za kameru pa okačim i neke slike.

 

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
ZorK
Član


Član

Član od: 19.12.2007
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 33
Pol: Muški
Poslato: 02.10.2008 u 23:39 | IP Prijavljen Citiraj ZorK

Strpljivost je osobina koja, po meni, ima priličan značaj u morskoj akvaristici. Mislim da je nekoliko sedmica jako kratak period u poređenju sa onim koji je potreban za potpuniju stabilizaciju morskog akvarijuma nakon njegovog formiranja. Rezultati testiranja akvarijumske vode pokazuju da su vrednosti najvažnijih parametara koji karakterišu životnu sredinu OK – tj. da ne preti nekakvo naglo i masovno propadanje, odumiranje, ugibanje organizma. Tako, neka se samo vrti! Relativno često se može čuti pitanje: “Kako to, testovi pokazuju da je sve u opsegu optimalnih vrednosti, a ja nisam sasvim zadovoljan izgledom, brzinom rasta i sl. pojedinih organizama u mom morskom akvarijumu!” U sastavu morske vode nalaze se brojne kombinacije praktično svih hemijskih elemenata. Ipak, kada se radi o prosečnom hobi-morskom akvarijumu nije potrebno da se angažuje akreditovana hemijska laboratorija radi praćenja svega i svačega u vezi sa kvalitetom vode u njemu. Najčešće je potrebno samo malo stpljenja. Ukoliko je sistem dobro koncipiran i pravilno održavan (što obuhvata i odsustvo prečestih nepotrebnih promena - preteranog “prčkanja”), obično vremenom sve “dođe na svoje mesto”. Radi se svojevrsnom samoštelovanju sistema, njegovom sazrevanju. Taj proces može dosta dugo da potraje, a dodavanje odgovarajućeg živog kamenja koje je u konkretnom slučaju u planu (ili je već realizovano!) će sigurno pomoći tom procesu! Sveukupan izgled akvarijuma će nedvosmisleno ukazivati na to da li je kvalitet akvarijumske životne sredine tokom vremena u usponu ili to nije slučaj.   

 

Ukupna neto zapremina vode u sistemu morskog akvarijuma od 300-400 litara je ona koju bih ja uvek preporučio, posebno početnicima. Svaka čast nano, mikro i sl. varijantama morskog akvarijuma, ali mislim da je pomenuta zapremina “prava mera”. Sistem je nesumnjivo stabilniji, a može i prilično toga da se u njemu održi - uključujući i poneku krupniju ribu. Istovremeno nije potrebno da se za potrebe hobija odvoji čitava prostorija ili čak dve u stanu ili kući, što je neretko slučaj  kod velikih sistema!

 

Smenjivanje različitih, više-manje neprivlačnih čupavih i/ili glatkih prekrivača algi i cianobakterija (žućkasti, smeđi, crnkasto-zelenkasti, crvenkasti, ”otrovno” ili kao trava zeleni...)  je normalna pojava u novoformiranom morskom akvarijumu. I to bez obzira na to da li se eksperimentiše sa nekakvim aktivnim ugljem ili ne. Aktivni ugalj  svakako mora da bude vrlo dobrog kvalitata da bi se mogao bezbedno koristiti u morskim akvarijumima!

 

Roguse, mislim da je Vaša Anemonia sulcata - prvenac platila danak činjenici da je iskorišćena za prve faze “cikliranja” akvarijuma. A. viridis je noviji sinonim ili naziv lepše obojenog varijeteta ove vrste – i jedno i drugo se može naći u literaturi. Činjenica je da se ovakve sase dosta međusobno mogu razlikovati i po velični i po bojama od područja do područja, ali i na istom staništu. Međutim, sa akvarističkog stanovišta pomenuta i slične naučne dileme, kao što je: da li se radi o jako bliskim vrstama ili varijetetima iste vrste sase (isto važi i i za druge organizme) zaista nemaju praktični značaj. Međutim, dosta je važno nešto drugo: ukoliko se neka sasa neprekidno šeta po akvarijumu -  sigurno se ne oseća dobro. Verovatno je već bolesna ili joj ne odgovara nešto od sledećeg: parametri-kvalitet i/ili karakteristke strujanja vode u akvarijumu, osvetljenost i druge osobenosti lokacija koje su u vezi sa njenim pričvršćivanjem, a možda i količina hrane do koje može da dođe.  A. sulcata u svom telu ima simbiotske alge zooxanthellae, tako da se ukoliko je “sve u redu” uvek drži dobro osvetljenih mesta. Međutim, ne odgovarju joj mesta sa vrlo jakim strujanjanjem - udaranjem vode, tako da se obično vrlo brzo sklanja sa takvih mesta. Sase kojima je “potaman” ne šetaju se unaokolo, već ostaju na istom mestu tokom dugih vremenskih perioda. Takva su mi iskustva iz akvarijuma, a i veoma dobro se sećam jednog zanimljivog primera iz prirode. U nepreglednom moru peska uz obalu Jadrana između Cavtata i Plata naišao sam na morskom dnu na manji, usamljeni, podvoni stenoviti greben površine ne veće od jednog-dva ara. Na njemu je bio samo jedan jedini krupan primerak vrste A.sulcata. Zapamtio sam je po tome što su njeni “stanari” bili par veoma lepih anemonskh rakova kozica vrste Periclimenes aegylios (iliti Periclimenes sagittifer var. aegylios). Nakon tačno dvanaest godina sam ponovo ronio na istoj lokaciji, i u tom pogledu nije bilo nikakvh promena! Sasa je bila na potpuno istom mestu, ali još krupnija. Sada je zaista bila pravi kapitalac sa prečnikom šume pipaka od bezmalo 50cm! A tu su bile i kozice. Doduše, radilo se o potomcima onih koje sam ranije video, ili došljacima - ove životinjice ne mogu toliko dugo da žive.

 

Sase kojima je telo ozbiljno povređeno pri vađenju iz mora, manipulacijama prilikom transporta, premeštanja i sl. nemaju baš velike šanse da se u akvarijumu oporave, to je bar moje iskustvo. Ponekad se “čudo” i dogodi. Dobro se sećam jednog slučaja kada se potpuno oporavila klovnovska sasa – starosedelac, čije sam telo krvnički probušio kažiprstom u nameri da je prebacim na mesto u akvarijumu koje je “meni najviše odgovaralo (!)”. Ukoliko sasu teže povredimo pri sakupljanju u prirodi najbolje je odmah je vratiti u more!       

 

Što se održavanja ukrasnih makroalgi u akvarijumu i brzine njihovog rasta, mislim da se i u tom segmentu može se očekivati poboljšanje uporedo sa sazrevanjem akvarijuma. Činjenica je da postoje razlike u potrebama za svetlošću, karakteristikama strujanja i vrednostima parametara vode između različitih vrsta algi. To je tema o kojoj bi se moglo dosta pisati... Ovde ću napisati samo par reči o ovome, bez ambicije da pružim neki potpuniji odgovor.

 

Dobro je poznato da velike probleme u morskom akvarijumu mogu prouzrokovati „nepoželjne“ vrste algi. Sa druge strane, pokušaj da se neka od željenih vrsta makrolagi „zapati“ u akvarijumu neretko se završava neuspehom... Međutim, ukoliko je akvarijum „dozreo“ - sa stabilnim i solidnim kvalitetom vode i samo pristojnim osvetljenjem – dosta vrsta makroalgi će se uspešno držati i brzo širiti. Roguse, ukrasne alge u Ćirinom akvarijumu tako dobro uspevaju – siguran sam da ćete i Vi uskoro nešto slično ostvariti u svom akvarijumu! Na Ćirinim fotografijama zapazio sam samo jednu vrstu makroalge iz roda Caulerpa (ako ne računamo onaj jedan listić koji pomalo nalikuje palminom listu). Rekao bih da se radi ili o vrsti C.peltata, ili nekom od varijeteta vrste C.racemosa (i u ovom slučaju postoje mišljenja da je to jedno isto!)? Kod ovih algi „listovi“ su u obliku skupa levčića. Ja nisam siguran da sam takve imao u akvarijumu – možda sam jednom dobio neki manji pelcer – ali ovaj nije dugo potrajao. Međutim, držao sam više vrsta algi iz ovog roda. Moje je iskustvo da Caulerpe nemaju neke posebne zahteve što se osvetljenja tiče i da se može ostvariti dobar rast nekih vrsta na samo 3-4 obične NO Daylight fluo cevi od 18 w (čak i pod neakvarističkim!) iznad akvarijuma čije su sve spoljašnje dimenzije otprilike 60cm. Naravno, to se nije odnosilo baš na čitavu zapreminu akvarijuma, već na površine koje su bile bliže izvoru svetlosti. Ove alge mogu rasti u prilično različitim uslovima, što se tiče osnovnih parametara vode u akvarijumu. Nažalost, ja vrednosti drugih parametara, koji su takođe relevantni nikada nisam pratio - sadržaj gvožđa, recimo. Morao bih da pronađem u svojim akvarističkim dnevnicima ponešto o tome kako su različite promene u akvarijumima uticale na populacije Caulerpi. Ne mogu da se setim detalja, ali su bujne populacije nekih vrsta u akvarijumu opstajale čak i tokom perioda od desetak godina neprekdno. Najeksplozivniji (pri redovnom proređivanju izbacivala se baš gomila algi!) i najstabilniji rast na dugi rok imale su vrste C. taxifolia, C. prolifera, pa zatim C. serrulata i C.sertularoides i to u sistemima sa podlogama. To se posebno odnosi na akvarijume sa različitim varijantama podnog filtera, u kojima akvarijumska voda nije „reef kvaliteta“. Verovatno su baš zbog toga makroalge rasle „kao lude“! Inače, kod Caulerpe je normalna stvar da najstariji delovi biljaka blede i nestaju, ali je brzina istovremenog rasta algi neuporedivo veća od brzine dekompozicije, naravno ukoliko su akvarijumom „zadovoljne“!

 

I moram još nešto Roguse da napomenem, a radi se o ”gobijima” koje držite u akvarijumu. Na osnovu jedne od Ćirinih fotografija zaključujem da se ne radi o ”gobijima” već o ”blenijima”. Ne bi bilo loše izvršiti tačnu identifikaciju vrste i uz to pažljivo kontrolisati ponašanje ovih riba. Moje je iskustvo da krupnije vrste jadranskih ”blenija” predstavljaju potencijalnu opasnost za sesilne beskičmenjake. Mladunci bilo koje vrste ovih riba obično ne prave štetu u akvarijumu. Međutim, kada ”stasaju”, mogu odjednom i to hladnokrvno da otpočnu da brste ”ono što ne treba” i to na užas vlasnika akvarijuma, naravno!

 

Sa iskrenom željom da ovaj akvarijum l epo napreduje - srdačno Vas sve pozdravljam! 

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi ZorK's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor ZorK
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 11.10.2008 u 01:09 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

ZorK još jednom veliko hvala za trud i predanost sa kojom pišete.

Na žalost ovih dana ne nalazim vremena da vodim ovu svoju temu.

Što se tiče sasa najzad je sigurno - ostala je samo jedna; ovih sam dana pretumbao sve kamenje kako bih dodao novo i napravio nekakav mini greben. Nisam video ni trag od prvenke i slažem se da je ona podlegla u jednomesečnom mučenju tokom cikliranja. Ali zato je ova preostala mislim vrlo fit, slika je jučerašnja.

Click on image to open in new window

Evo još jedne slike od pre mesec dana, u znak sećanja i uz razumnu količinu stida. Mala pocepana je u prvom planu, prvenka je najtamnija (gladovala je) i konačno ova preostala je desno - tada posle puta bila je najmanje lepa.

Click on image to open in new window

 

Što se tiče riba, ni sam se više ne sećam zašto ih nazvah jednim, a ne drugim imenom. Tek eto i tu jedna slika, doduše od pre mesec dana. Sada su nešto veći i sa koloritom koji više ide u zeleno, uz pojavu crvenih linija po obodu leđnog peraja i duž poprečnih plavih pruga. U pozadini se vide sve tri sase.

Click on image to open in new window

Što se tiče algi, njima stigoh da se pozabavim na sledeći način: smanjio sam količinu svetla u filteru izbacivanjem Osram lampe (kontao sam da je dovoljno jer je dubina vode 20-25 cm, a površina dna 50x30 cm), posle nekoliko dana ustanovio da alge izgledaju bolje nego pre toga, zatim sam sve iz akvarijuma prebacio u filter. Sve što se nalazi tamo sada je OK.

Click on image to open in new window

Najnovija nabavka koju je u suštini opet obavio Ćira, uz moju veliku volju i podršku (suprotno onoj priči o strpljenju, , uz glup izgovor da je cena bila sjajna - tj. i admini su ljudi pohlepni - ali dogovorili smo se da kamen iz uvoza ide kod mene u karantin gde ionako nema ništa posebno osetljivo), vidi se na kamenu sa donje slike. Anemona je možda neka ricordea (???), dole levo je mnogo lep koral, koji opet po izgledu mora biti neki od rođaka iz sazvežđa zelenih zvezdica (mnogo lep koral) i konačno ono što mene možda najviše uzbuđuje je gore desno, nekakva crvena makroalga. Večeras je kamen sa algom otišao u akvarijum kog gurua za morske alge . Nisam se trudio da uzmem pelcer i to samo govori o tome koliko mi je stalo da preživi. Nekoliko anemona i delić korala sam počupao bez žaljenja i lepo izgledaju posle sedam dana na novom kamenju.

Click on image to open in new window

 

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
ZorK
Član


Član

Član od: 19.12.2007
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 33
Pol: Muški
Poslato: 11.10.2008 u 20:59 | IP Prijavljen Citiraj ZorK

Uvek sam nastojao da pomognem širenju morske akvaristike, ovde je do danas bila premalo zastupljena. Za pisanje po Forumima koje nije puko aplaudiranje ili nešto slično, svakako je potrebno odvojiti nešto više vremena. Olakšavajuća okolnost je ta što se može pisati samo onda kada postoje mogućnosti i raspoloženje za tako nešto. Pisanje na ovu temu meni predstavlja zadovoljstvo, vid relaksacije. A što se utroška vremena tiče – to je potpuno  zanemarljivo u poređenju sa vremenom koje sam do danas „stucao“ na ostalo (većinom praktično) petljanje u vezi sa ovim hobijem. Nastojaću i dalje da pripremam što kvalitetnije  priloge, ali njih sigurno neće biti više od par desetina godišnje.  

 

Bleniji koje gajite su pouzdano pripadnici vrste Aidablennius (Blennius) sphinx koji ne spada u krupnje vrste ovih riba, već u one „srednje“ veličine (oko 8cm). Ja ovu vrstu nikada nisam držao (postoju priličan izbor ovih riba), pošto sam iz razloga koje sam pomenuo u prethodnom postu veoma brzo prešao na držanje isključivo sitnijih vrsta Jadranskih blenija (do 5cm), kao što su Blennius (Lipophrys) nigriceps (moj favorit – neizostavan u svim postavkama!), Blennus (Lipophrys) adriaticus ili Blennius (Lipophrys) dalmatinus. Osim što sa veličinom blenija naglo raste verovatnoća da naprave štetu u akvarijumu, sve su izgledniji i međusobni sukobi pošto su izrazito teritorijalne ribe. Ukoliko nemaju na raspolaganju dovoljno prostora, u akvarijumu posle nekog vremena obično preostane samo jedan – najjači primerak! Netrpeljivost je najviše izražena prema pripadnicima iste vrste, ali i postoji i prema drugim vrstama blenija.

 

Pozdrav.

 

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi ZorK's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor ZorK
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 08.11.2008 u 00:40 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Teritorijalnost blenija sam primetio i to je najmanji na kraju platio glavom. U suštini verovatno nije slučajno tri puta pronalazio put kroz preliv do filtera. Najveći od njih se sam vraćao iz preliva nasuprot protoku od 3000l/h. Ovaj najmanji kao da to nije ni hteo. Dva puta sma ga vraćao u akvraijum, treći put shvatih da to nema mnogo smisla. Konačno sam video samce kako odrađuju skelet.

Večeras sam konačno pokontao neke stvračice, pa evo umesto priče nekoliko slikica.

Budući da su makroalge rasle u filteru, ali ne i u akvarijumu, te da u fiteru uopšte nije bilo nepoželjnih smeđih končastih algi niti cijano bakterija, a u akvarijumu jeste, zaključio sam da možda protok kroz filter nije dovoljan, odnosno da razmena između dva suda nije na potrebnom nivou. Otuda sam prebacio pumpu od 3000l/h u filter, a onu od 1000 stavio u preliv da pojača cirkulaciju. Nedelju dana kasnije u filteru je stanje isto, a u akvarijumu, mislim, dosta bolje. No elemente u filter sam morao malo da prepakujem. Danas, dva sata pošto sam oprao stakla, otkrio sam da sam na taj način dobio skimer.

Click on image to open in new window

Divote diverziteta...

Click on image to open in new window

Kenya tree + Martian sticks

Click on image to open in new window

Xenia + cijanopearling...

Click on image to open in new window

I opet malo moje treće prasence. Dosta se šeta ovih dana, jedva je držim dalje od ostale dečice.

Click on image to open in new window

I ostali nesesilni beskičmenjaci...

Click on image to open in new window

 

Click on image to open in new window

Sutra valja ranom zorom na basket - dosta je apdejtovanja za ovaj mesec . Osim ako me ne iznenadi poklon iz Londona; nadam se nekom čarobnom blatu.

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
ZorK
Član


Član

Član od: 19.12.2007
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 33
Pol: Muški
Poslato: 27.11.2008 u 00:17 | IP Prijavljen Citiraj ZorK

Rak samac na poslednjoj fotografiji je Diogenes pugilator. To je omanji i prilično  živahan rak kojeg karakteriše upadljiva razlika u veličini između klješta. Rakovi samci najčešće nemaju oba klješta jednake velične, ali je razlika u njihovoj razvijenosti retko kad toliko velika kao što je kod ove vrste. Kod D. pugilatora postoji još jedna zanimljivost koja se tiče građe, brci mu nalikuju kakvom finom dvostranom češlju. Koristi ih  i za hvatanje čestica hrane koje nosi vodena stuja! Baš neobično: rak samac - filtraš! Naravno, sa zadovoljstvom će smazati i krupniji plen, ukoliko mu takav dopadne šaka, tj. klješta. D. pugilator je tipičan za plićake sa peščanim dnom, po kojem čeprka u potrazi za hranom, a ponekad i trči (!) – obično kada ga neko uznemiri. Na takvim terenima može biti masovan, dok se na većoj dubini ređe viđa. Obzirom na prirodno stanište, ne verujem da mu naročito godi boravak u akvarijumima bez podloge ili sa podlogom sačinjenom od materijala krupne granulacije. Međutim, radi se o životinji koja je bez sumnje otporna. Na pomenutim prirodnim staništima su promene spoljašnjih uslova prilično velike i brze, a ni kvalitet vode nije uvek baš vrhunski. Takođe, razumnjivo je i što ovaj rak samac nema običaj da se vere po kamenju, u akvarijumu se najčešće neprekidno drži dna.       

 

Puž na predposlednjoj fotografiji je verovatno (baš je obrasao!) pripadnik neke vrste iz roda Monodonta (M. mutabilis, M. turbinata, M. articulata,...?). Ovi puževi algojedi nastanjuju kamenitu obalu u zoni plime i oseke. Korisni su u akvarijumu, a i dosta se dobro drže. Možda im u akvarijumu eventualno smeta to što (u odusustvu oseke) ne ostaju redovno na suvom, našta su navikli !? 

 

Roguse, evo da napišem par reči i o cirkulaciji vode u morskom akvarijumu, povod su promene koje ste izvršili u vašem akvarijumu i pomenuli u prethodnom postu. Mislim da skoro sve što ću napisati spada u dobro poznate činjenice, ali možda će ovaj kraći uopšteni rezime biti nekome od kolega od koristi. Jačina i karakteristike strujanja vode unutar glavne posude u sistemu morskog akvarijuma su bar isto toliko važni kao i jačina kružnog toka vode kroz delove sistema u kojima se akvarijumska voda dopunski prečišćava. Pod dopunskim prečišćavanjem podrazumevam sve procese prečišćavanja vode koji se odvijaju van glavne posude (gde živo kamenje, krupniji organizmi - filtraši, čistači itd. obavljaju deo posla). Ovi procesi su praktično  neizostavni u savremenim sistemima održavanja morskog akvarijuma. Strujanje vode u glavnoj posudi treba da bude dobro isplanirano - dovoljno jako i izrazito turbulentno da bi se sprečilo nagomilavanje čestica otpada (koji se najvećim delom ovde i stvara) po budžacima između stena i živog kamenja. Samo ukoliko se ove čestice, koje su značajan izvor zagađenja vode, neprekidno održavaju u suspenziji mogu biti vrlo brzo uklonjene iz akvarijuma - pre no što preko produkata dekompozicije značajno otpočnu da utiču na njen kvalitet. Ovo poslednje je suština uspešne strategije za postizanje potrebnog kvaliteta vode u morskom akvarijumu. Nečistoća će delom biti pokupljena od strane organizama filtraša, dok će preostali deo biti prebačen u delove sistema iz kojih se mnogo lakše može eliminisati. Recimo, pokupljena mehaničkim filterom, ukoliko se takav koristi ili sifonirana iz nekog taložnika – ni jedno ni drugo ne predstavlja problem. Naravno, sve se to odvija u sadejstvu sa moćnim skimmerom – penilicom, koji ipak ima prevashodnu ulogu da eliminiše neke od zagađivača koji se u vodi nalaze u obliku rastvora. Mišljenja sam da je odgovarajuća penilica teško zaobilazan deo opreme za morski akvarijuma bez obzira na to kakva se životna zajednica nalazi u njemu.

 

Ukoliko je na pravcu glavnog kružnog toka vode u sistemu morskog akvarijuma prisutna neka vrsta medija sa velikom površinom koji je namenjen naseljavanju korisnih mikrorganizama ili hemijskom prečišćavanju vode, od ključnog je značaja obezbeđenje njegove efikasne zaštite od nagomilavanja materijala – potencijalnog izvora zagađenja vode. Što je strujanje kroz ovakav medijum jače, verovatnije je da će se u njemu relativno brzo nakupiti veća količina zagadjujućih materija. One se odatle najčešće ne mogu izbaciti bez poremećaja u procesima biološkog prečišćavanja - ako se radi o medijumu sa takvom namenom. Potrebno je da prođe izvesno vreme da bi se sve vratilo na pređašnje – uravnoteženo stanje. Sličan problem se može javiti i kod refugiuma sa „živom podlogom“ i makroalgama. Organizmi koji se tu nalaze mogu da prerade štetne materije koje pristižu određenim intenzitetom - to i jeste funkcija ovakvih filtera. Međutim, ukoliko je priliv otpada (posebno u obliku relativno krupnih čestica) preteran, može doći do njegovog nagomilavanja, poremećaja ravnoteže i postepenog pogoršanja kvaliteta vode. A ni refugium se ne može dobro očistiti bez značajnih gubitaka korisnih organizama koji u podlozi žive i daljih poremećaja u sistemu koji su sada posledica ove operacije! Mišljenja sam da ni korisnim makroalagama „tumbanje“ ne prija. Recimo, stekao sam utisak da česte i značajne promene položaja, oštećenja, a posebno kidanje talusa macroalgi iz roda Caulerpa značajno usporavaju njihov rast !? Mislim da se na pitanja tipa „koliko litara na sat je optimalno?“ ne može dati jedinstven odgovor. Odgovor na to pitanje treba pronaći u svakom konkretnom slučaju, uzimajući u obzir prethodno razmatranje i naravno potrebe organizma  koje se u datom akvarijumu drže. Moje je mišljenje da najjače strujanje vode treba da bude u glavnoj posudi, dosta slabije u glavnom kružnom toku, a najslabije u refugiumu - kroz koji se može usmeriti samo deo osnovne kružne vodene struje u sistemu. Takođe, smatram da se u praksi mnogo češće događa da je cirkulacija vode u morskom akvarijuma ukupno uzevši preslaba, no da je previše jaka.

    

Pru kraju ovog teksta, istakao bih jednu činjenicu koja se kao zaključak „provlači“ kroz njegov veći deo. Ovu činjencu vlasnici morskog akvarijuma treba stalno da imaju na umu. Većina problema koji su vezani za održavanje ove vrste akvarijuma njena su posledica. Naime, sposobnosti adaptacije ogromne većine morskih organizama (i morskog akvarijuma kao celine!) na nagle promene bilo koje vrste su jako ograničene. Svakoj akciji koja može direktno ili indirektno prouzrokovati ovakve promene u morskom akvarijumu treba pristupati vrlo oprezno. Čak i u slučajevima kada nimalo nismo zadovoljni stanjem, radikalna reakcija – nekakva akcija preduzeta sa namerom da se „odmah normalizuje“ situacija u velikoj većini slučajeva nije ispravan odgovor. Verovatno je da će problemi postati još veći.... Treba poći korak po korak! 

 

 Srdačan pozdrav svima!   

 

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi ZorK's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor ZorK
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 07.12.2008 u 20:09 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Kenya tree + Martian sticks II

Click on image to open in new window

Imam utisak da pričamo o određenom obliku alelopatije, a može biti da sam malo više poveo računa o samom akvarijumu. Tek nestade dosta od tih smedjih končastih algi. Doduše mene to mnogo i ne raduje pošto spadam u retku grupu mentola koja voli alge u akvarijumu.

Citiraj: ZorK
Mišljenja sam da ni korisnim makroalagama „tumbanje“ ne prija. Recimo, stekao sam utisak da česte i značajne promene položaja, oštećenja, a posebno kidanje talusa macroalgi iz roda Caulerpa značajno usporavaju njihov rast !?

Ustanovio sam ovo takođe, jer uklanjanje viška svakako znači povređivanje talusa. Naime rezultat prethodno opisanih preusmerenja u cirkulaciji vode kroz ovaj sistem je vidno smanjenje rasta mikro i končastih algi u akvarijumu i uspešniji rast makroalgi. Sa druge strane rast ovih algi u slivu je takođe bio ubrzan, sve do mog rasčupavanja pre oko dve nedelje, od kada su one "bolovale" i tek pre nekoliko dana opet počele da povećavaju biomasu. Razmišljam se da podelim alge na dva dela pregradom te da po potrebi uklanjam po jednu polovinu naizmenično.

Do skora je ovde bila i balonska sasa, ili beše salonska basa... Eto jedne meni zanimljive slike.

Click on image to open in new window

Najnovija promena kod mene je i nova riba. Posle mnogo mozganja, razgledanja sajtova i cenovnika, ispade meni najlakše da svoj akvarijum doživim kao akvarijum pravog početnika i da unutra uguram ribe koje odgovaraju tom nivou. Dakle osim žutorepog plavog demsela kojeg sam pazario, nadam se još nekolicini klovnova, neon gobiju i šestoprugoj wrasse ribi, ako poslednje dve ikako uspem da nadjem u nas.

Click on image to open in new window

Riba je klasični ciklid. Najudobniju rupu sa nekoliko terasa je odma proglasio za svoj dom. Oportunista je, oće reći omnivor koji živi da bi jeo. No sladak je nekako, pa se nadam da ću mu otkriti i neki kvalitet dok se bolje upoznamo.

Ovaj izbor naravno znači, ništa od konjića još neko vreme ili ako sam dovoljno depresivan - čemu sve ovo? Shodno demselovom prisustvu i drugi master plan otpada za sada. Mislio sam se da naručujem kaudernove i pižama kardinale. Drugačije rečeno, kako to prečesto biva u ovoj temi - žena i deca prvo i svakom po jedan klovn.

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
ZorK
Član


Član

Član od: 19.12.2007
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 33
Pol: Muški
Poslato: 13.12.2008 u 15:36 | IP Prijavljen Citiraj ZorK

Roguse,

 

tropske morske konjiće, mislim da su to bili pripadnici prlično krupne vrste Hippocampus  kuda, sam viđao u Beogradu. Bili su i na listama po kojima smo ovde decenijama naručivali tropske morske ribe za svoje akvarijume. Ovdašnji trgovci - uvoznici su naravno izbegavali da tropske morke organizme samoinicijativno - nenaručeno uvoze, pošto posle skoro sigurno ne bi imali kome da ih prodaju. Većina od njih, uostalom, nije ni znala kako da ove životinje ispravno “primi” i održi u akvarijumu. Što se tiče Jadranskih vrsta morskih konjića (verujem da su pogodniji za držanje, a možda i lepši !), meni nije predstavljao veliki problem da ih duž hiljadama  kilometara dugačke obale ondašnje države pronadjem (i određeni varijetet boje, po želji!). Međutim, ja lično nikada nisam ubacio u svoje akvarijume niti jedan jedini primerak morskog konjića. Oni zahtevaju poseban tretman: veoma pažljiv izbor sustanara i redovnu, čestu  ishranu isključivo odgovarajućom živom hranom. Zaključio sam unapred da mi to sve nikako ne odgovara!

 

“Neon gobija”, ukoliko pod tim podrazumevate vrstu Gobiosoma oceanops, ja ovde nisam uživo nikada video i verujem da ćete ga teško nabaviti ukoliko ne otputujete do neke od najbolje snabdevenih evropskih prodavnica. Ta  vrsta potiče sa američkog kontinenta. Ovde se pod tim imenom može naručiti/kupiti riba koja niti je “neon”  (ima nekih tragova toga samo dok je sasvim, sasvim mlada), a nije ni gobi!!  Dok je mlada pliva, formira jato, ali kada malo poodraste uvlači se u rupu koju prethodno pripremi u podlozi ispod nekog krupnog kamena u akvarijumu. U njoj leži.- značajan deo vremena se uopšte i  ne vidi, a izlazi kada joj nešto zamiriše. Živi, u stvari, kao kakva murina. Ima i takav oblik tela i prilično zlokobnu fizionomiju, a mislim da dostiže dužinu od 35-40cm. Ekstremno otporna, indeferentna prema drugim ribama i sesilnim beskičmenjacima  Može se držati u grupi i kao odrasla u relativno malom akvaijumu (borave i u istoj rupi!!), što je zaista retkost medju morskim ribama. Nesumnjivo vrlo neobična vrsta., latinsko ime joj je Pholidichthys leucotaenia.

 

Što se tiče “šestopruge wrasse ribe” - predpostavljam da mislite na vrstu Pseudocheilinus hexataenia. To je jako lepa, otporna, relativno mala i jeftina koralna riba. Može se relativno lako i ovde nabaviti. Idealna za kombinacije sa sesilnim beskičmenjacima, koje ne dira. Ipak, savetujem Vam da ovu vrstu izbegnete. Moj imenjak, stari Beogradski morski akvarista je jednom prilikom ovako definisao njen karakter: “Ta! To je zlotvor neopevani!!” Suština je u tome da ova riba teži da uspostavi izrazitu teritorijalnu dominaciju i ispoljava ekstremne oblike agresivnosti prema manjim i ribama slične veličine koje joj “nisu simpatične”. Iz  zasede, potaje, zna da munjevito napada i udara u glavu, u oko (!) neke nesretne ribice. To je strašno i za videti! Ovu ribu treba dodavati u akvarijum pun sesilnih beskičmenjaka i riba koje su znatno krupnije od nje i nikakvih problema neće biti.

 

Pozdrav!

 

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi ZorK's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor ZorK
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 26.12.2008 u 10:45 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Tek sad vidim ovaj dopis ZorK.

Moji su planovi da u nekoliko narednih godina napustim Srbiju. Na koliko dugo zavisi od toga koliko će mi se smučiti ono drugo. Tek tamo negde je akvaristička ponuda raznovrsna i stalna pa ću bez sumnje te svoje kaubojske ideje ostaviti za ta buduća vremena u kojima naravno valja planirati i neku zabavu. Dakle Synghanatidae tamo negde u nekom kasnijem vremenu.

Pogodili ste na koje vrste mislim i komentari me ne raduju, ali ih ne mogu ignorisati. Zaboravljam dakle i na neon gobije, a o P.hexataenia mislim kasnije, kad mi ribe porastu, ako porastu.

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 26.12.2008 u 10:54 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Nikad više bez karantina, more se ne leči!

Novogodišnje je doba, vreme godine koje nikad nisam preterano voleo. Nikad u mom karakteru nije bilo onoga što čoveka čini radosnim kad nešto preturi preko glave, ponajmanje kad se o "preturanju" godina radi, niti onoga što bi me učinilo euforičnim zbog vremena ispred. Na stranu što se većina potpuno obezglavi i stane da pravi zalihe svakakvih gluposti, kao daje to vreme praznika poslednja prilika za kupovinu. No svakako se veći deo tih rituala svodi na sitna lukavstva i samoobmane, a ove godine sam i ja podlegao tome. Praznike sam iskoristio kao izgovor (lukavljenje na sitno) da kupim još nekoliko riba i račića poznatog kao Lysmata debelius.

Telefonom sam saznao da je u radnju stiglo nekoliko primeraka ribe Chrysiptera parasema koju sam već od ranije imao. Imali su i neke klovnove. Pošao sam da vidim. Nisu izgledale najbolje. Put, glad, bolest... Ipak, rezervisao sam jednog klovna vrste koju u tom momentu nisam mogao da prepoznam i još jednog žutorepog plavog demsela. Rekao sam im da ću doći dva dana kasnije. Ima već više od mesec dana kako sam u ono moje morsko prvenče od akvarijuma ulio vodu iz ovog većeg, zavrteo filter na materijalu iz postojećeg filtera i ubacio nekoliko "živih" i očišćenih jadranskih kamenova. Dakle oko 50 l karantina za ne daj bože.

U međuvremenu sam izguglo da je klovn kojeg sam rezervisao pripadnik vrste Premnas biaculeatus - cigla klovan (maroon). Valja reći da mene klovnovi nikad nisu preterano privlačili (većina su mi ružnjikavi - naročito oni iz kečap i tvor timova) ili mi je prilično mizantropski išla na živce popularnost Nema - narodne ribice. Njihova simbioza je sa druge strane nešto u vrhu mojih fascinacija prirodom, ali pod debelim znakom pitanja kad je reč o akvristici. Generalno bio sam ignorant i premda sam nailazio često na slike maroon klovna nikad nisam obratio pažnju na tu vrstu. Ispostavlja se da je rod monofiletski, da je riba predivnost i da sam bio oduševljen slikama s neta i nedovoljno poplašen navodima o osetljivosti na bolesti. Uz to, neka moja čudna potreba da se posipam pepelom odma je preimenovala ovu ribu u klovan moron ili prosto Moron i dodelila mu ulogu glave kuće, odnosno akvarijuma. Trebalo je dakle i ostalim članovima porodice dodeliti po jednog predstavnika.

Dva dana kasnije, ili prošle subote, ribe u radnji su izgledale normalo. Činjenica da je klovn plivao uz površinu nije mi značila previše, jer je akvarijum bio neuslovan i sa jakom cirkulacijom. Uzeo sam dakle Morona i još dve parasemice. Tokom pakovanja riba primetio sam i lismatu, pa smo spakovali i nju. Ljuskar je došao kao šampanjac, kao šlag na tortu, kao sam Deda Mraz - ta zar nije to prava novogodišnja kupovina?

Brz transport i odluka da ih odma pustim u akvarijum, bez karantina."Pa ajde, jesu li klovn i parasema koja je delila akvarijum sa njim imali određenih znakova oštećenja na koži kada sam ih prvi put video? Jesu. A dva dana kasnije nisu, zar ne? Dakle, u redu su, bolje da ih ne mučim kroz još jedno privikavanje više. Daj da se porodica odma okupi i uživa." I tako i bi. Moron se držao površine do kraja dana. Predveče su svi lepo ručkali morskih plodova. Izgledao je kao da se navikao da će biti u redu.

Demseli plivaju u jatu kao sardine, tako se i hrane. Koškaju se po malo oko rupa, ali imam utisk da su srećni i da neće značajno da se lemaju.

Tri dana kasnije shvatam da Moron i dalje nije u redu i da je verovatno bolestan. Vraćamo se literaturi. Prognoze nisu lepe. Tretmani za tri osnovne bolesti klovnova su slični. Mrzi me da se bavim parazitologijom, da izolujem da to guram pod mikroskop, ostaje dakle samo čaranje ili možda još malo čekanja.

U sredu mi se učinilo da su i dva nova demsela dobila tanku sluzavu navlaku, nisam siguran u tom momentu, a nisam čak ni sad. No klovn ima dve izraline na jednom operkulumu i nekoliko promena duž bočne linije na istoj strani. Možda i zamućenje oka takođe.

Pripremam RO vodu, temperatura i pH. Kupam ga punih 5 minuta u slatkoj vodi. Zatim ga prebacujem u onaj nazovi karantin. Nasumično dodajem orvažil i baktrim. Sinoć stigoh kasno uveče, ali je izgledao bolje. Promena na koži nije bilo, imao sam utisak i da lakše pliva, jeo je lepo. Ponovio sam dozu lekova.

Nisam smanjio salinitet u njegovom akvarijumu. Ne znam - bruklinela ili odinijum ili ko zna? Još se nadam. Gledam i one demesele, muka mi je pohvatati ih - valjalo bi izbaciti desetine kilograma mukotrpno složenog kamena.

 

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 09.01.2009 u 16:24 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Sve izgleda bolje osim Xenia

Dakle, šta god da je bilo Moron je preživeo i mislim se da će imati budućnost od koje će još nešto biti zapisano ovde.

Posle početnog uspeha odlučio sam da produžim tretman baktrimom (400mg sulfametoksazola i 80mg trimetoprima) i orvažilom (400 mg metronidazola) na punih sedam dana. Trećeg ili četvrtog dana "lečenja" klovna koji je iz dana u dan bio veseliji, bodrije plivao i uzimao hranu, istu sam smešu lekova prepisao i osnovnom akvarijumu sa ostatkom organizama. Doza za klovna u početku je bila 250 mg orvažila dnevno i 200 mg baktrima svaki drugi dan na 50 litara, da bi kasnije oba leka išla dnevno. U drugom akvarijumu sam odmah išao sa većim količinama (2g orvažila i 1.6g baktrima dnevno na oko 300 litara). Posle sedam dana obavio sam izmene vode i dodao aktivni ugalj.

Stanje je takvo da na klovnu nema nikakvih tragova bolesti, još od prvih dana lečenja. Ono nevoljno isplivavanje na površinu me je činilo prilično ubeđenim da će stvar na kraju biti kobna, ali Božićne radosti nisu ni mene zaobišle. Naime posle dva dana odstustva danas je vidan njegov napredak. Dešava se da zastane i ostane, a voda ga ne izbaci na površinu. Vrlo je okretan i halapljiv i verujem da je prebrodio probleme sa kojima je došao.

Što se tiče bande demsela oni gospodare akvarijumom. Vrlo mi je zanimljiva činjenica da se sa gašenjem svetla i oni isključe - potpuno nestanu sa videla. Dva veća se kanda uparuju i muvaju po nekakvoj rupi. Kao što rekoh prilično liče na ciklide u svemu tome. Upravo na manjem od njih dvoje s vremena na vreme primetim promene na koži kojima ne mogu da odredim poreklo - ljubavni jadi ili kakva mikroneman? Od svega toga zavisi kad će klovan nazad.

I povrh svega, a povodom naslova, ksenije se zatvaraju i izgledaju kao posle sušenja na vazduhu. Sve ostalo je potpuno lepo, čak Pachyclavularia sp ubrzano izbacuje nove polipe.

Ima jedno sedam dana kako sam ubacio Hagen smole za uklanjanje fosfata i nitrata. Očigledna posledica je propadanje nepoželjnih algi (končastih), pa čak i makroalgi, a izrazito velika količina pene mi se skuplja u filteru, što ranije nije bio slučaj. Dal' mi propadanje algi truje akvarijum ili sinbiontima ksenija nešto fali?

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
ZorK
Član


Član

Član od: 19.12.2007
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 33
Pol: Muški
Poslato: 14.02.2009 u 16:10 | IP Prijavljen Citiraj ZorK

Pozdrav svima.

Na Forumu je, bar što se morske akvaristike tiče, pre nekoliko sedmica nastupilo zatišje - nadam se da neće dugo potrajati.

 

Roguse, zanima me kako napreduje Vаš akvarijum? Da li je došlo do potpune stabilizacije situacije nakon nabavke organizama o kojoj ste pisali? Ima li nekih novih zanimljivosti, stanara, tehnoloških unapređenja?

 

U naslovu jednog od priloga napisali ste da se “more ne leči”. I ja sam mišljenja da lekove za bolesti morskih riba nikako ne treba dodavati u akvarijum u kojem se nalazi dosta beskičmenjaka, makroalgi i živog kamenja. Ćak i u slučaju kada u deklaraciji stoji da “lek deluje samo na prouzrokovače bolesti, a da drugim organizmima ne škodi”. Imajući u vidu biodiverzitet morskog akvarijuma, ubeđen sam da to može biti samo poluistina! Rizik da se posledice ove akcije mogu podvesti pod onu “skuplja dara nego mera” je po meni isuviše veliki. I samo delimično stradanje mikrofaune i mikroflore u morskom akvarijumu može biti uvod u dugotrajnije teškoće, da ne pominjemo eventualno ugibanje krupnijih organizama. U slučaju pojave bolesti riba  treba sve učiniti na poboljšanju uslova u akvarijumu, kao i kvaliteta ishrane (mešavine sa belim lukom su navodno “hit”) u cilju podizanja imuniteta ugroženih riba. Tek ukoliko to ne pomogne, pristupiti izdvajanju obolele ribe/a i sprovođenju terapije u posebnom akvarijumu (uuh, to hvatanje!)…

 

Posedovanje karantinskog akvarijuma je posebno dobra stvar u Beogradu, pošto su  mogućnosti kupovine organizama iz pouzdanih izvora još jako ograničene. Iz iskustva znam da su ovde neretko “primljene i odležale” ribe namenjene prodaji bile u gorem stanju u odnosu na ono u kojem su bile nakon interkontintalnog transporta. Radilo se o “delemi”: uzmi odmah - kajaćes se, uzmi kasnije (nakon par sedmica - ako nekim čudom pretekne), takođe ćeš se kajati! Valjda će doći i bolja vremena u tom pogledu: kvalitet, izbor i “normalne” cene… Karantinski akvarijum treba da bude ozbiljan, stabilizovan akvarijum, ali naravno ne mora da bude i naročito veliki. Ne treba ni da bude naseljen većom količinom organizmima koji mogu stradati pri korišćenju lekova za bolesti riba. Novodošle ribe treba pažljivo posmatrati i biti strpjiv, a lečenju pristupati samo ukoliko izvesno vreme nema vidnog poboljšanja stanja kod obolelih i ukoliko smo pri tome skoro sasvim sigurni da je terapija adekvatna. Ja nisam pristalica ideja o preventivnoj (“za svaki slučaj”) i lake ruke upotrebi medikamenata. Svakako, ovakva “filozofija” se teško može primeniti na slučajeve istovremenog prijema velikog broja riba u relativno maloj zapremini vode, posebno nakon njihovog dugotrajnog transporta. One su iznurene, jako oslabljenog imuniteta, a neke su već i teško zaražene raznoraznim parazitima koji se mogu preneti na druge ribe. Istovremeno, velika i nagla promena biooptrerećenja morskog akvarijuma uvek ozbiljno narušava njegovu ravnotežu i prouzrokuje dalje komplikacije. Verujem da je u takvim situacijama potreban nešto drugačiji pristup. Međutim, to nije tema za hobiste, o ovim tehnologijama bi mogli nešto više da napišu uspešni veletrgovci morskim orgnizmima….  

 

Chrysiptera parasema je među najsitnijim ribama u porodici Pomacentidae. Lepa je, česta i može se nabaviti po vrlo pristupačnoj ceni. Istovremeno, čini mi se da spada među nekoliko koralnih riba koje se najlakše održavaju u akvarijumima (“može joj se nauditi samo maljem”!).Kod mene su ove ribe skoro bez izuzetka zadovoljno vrlo dugo živele, osim u slučajevima kada sam ih iz nekog razloga “pre vremena” izbacio.  Jednom “dedici” ove vrste je nedostajalo samo par meseci da bi napunio deceniju (!) života u Beogradu u trenutku kada je verovatno “od starosti” uginuo. A nije bio kupljen baš kao novorodjenče....

 

Međutim, karakter ove ribe nije baš najbolji, prilično je agresivna. To je uostalom  “zaštitni znak” porodice. Sretna okolnost je ta što je riba mala, pa ne uspeva da u akvarijumu uvek pronađe odgovarajuće “pacijente“ koje bi maltretirala. Morke ribe retko ozbiljno i na duži  rok napadaju ribe koje su dosta krupnije od nje same. Tako, pri dodavanju manjih ili riba približne veličine u akvarijum u kojem se nalazi C. parasema treba biti oprezan. Problemi se mogu očekivati. Posebno ukoliko su ribe iz iste porodice i/ili je akvarijum relativno mali. Teškoće se naravno javljaju i pri držanju više primeraka C. parasema. Neko vreme može da postoji “ravnoteža“ između nekoliko primeraka, uz sukobe na podnošljivom nivou. Međutim, ribe sa  starošću postaju sve agresivnije, vremenom obično dolazi do komplikacija. To sve može pomalo da liči na onaj prastari filmski serijal na temu „može biti samo jedan“ (ili tako nekako beše). Najčešće je u jednom trenutku neophodno da se odabere primerak koji će sam ostati u akvarijumu, pošto „više ne ide“. Ili eventualno može da preostane prethodno formirani par, ukoliko do toga dođe. Lična iskustva sa ovom ribom imam isključivo u relativno malim akvarijumima, neto zapremine 150-250 litara  Ipak, verujem da strategija „veće grupe“ (disperzija agresije) može na duži rok biti uspešna samo u vrlo velikim akvarijumima..Bliski rođak ove ribe, Chrysiptera hemicyanea je bolji izbor - ima pitomiju narav, a i lepši je….

 

I još nešto u vezi sa odnosima i kompatibilnošću morkih riba u akvarijimima. Kada  odlučujete u vezi sa kombinovanjem riba ne treba da vas zavede činjenica da se neke  ribe pitomo ponašaju i međusobno podnose u akvarijumima po prodavnicama. Tamo su ribe obično prečesto uznemiravane i natrpane u vrlo neprirodnim uslovima - pod većim su stresom i ne ponašaju se na uobičajeni način (u „logoru“ su). Tek kada se nakon prebacivanja u kućni akvarijum, smire i adaptiraju na prirodnije okruženje u novom domu – pokazuju svoje pravo lice. Ne treba se iznenaditi ako odjednom započne ogorčena borba za teritoriju – delić koralnog grebena i status u ribljem društvu.  

 

Još jedan srdačan pozdrav!

 

 

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi ZorK's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor ZorK
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 01.03.2009 u 18:48 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Nažalost ne mogu se pohvaliti da kod mene ima nekih značajnijih novina.

Ono moje igranje sa Green-X dodatkom od Hagen-a je poremetilo postojeću ravnotežu kako sam već opisao. Sad, polako i stidljivo, ponovo kreću neke od Caulerpa vrsta, ali je meni filter "prazan".

Pachyclavularia sp. lepo raste i dalje. One nazovi rikorde-e takođe. Pojavilo se ponovo i "parčence" Xenia korala. Jedino što je nestalo je ona najdugovečnija vlasulja - moje mezimče. Pošto se izdešavalo što jeste, smanjio sam hranjenje akvarijuma. Posle neke dve nedelje, sasa se odjednom skupila i za dva dana "istopila". Nemam pretpostavku šta joj se desilo.

Što se tiče riba one su sve lepo napredovale. Klovan je sredinom januara ubačen u glavni akvarijum i naravno pocepali su ga istog dana. Dva dana kasnije su se javile one iste sluzave promene na operkulumu. No ja sam odlučio da je bilo dosta cimanja i da je njegovo pravo i obaveza da se prilagodi na akvarijum. To se i desilo, više ga ne diraju, a od nedavno je počeo i da brani parče jednog većeg kamena. U suštini sad kontam da je on grubo otrgnut iz prirode i da je vrlo moguće vrsta čije prilagođavanje traje duže. Sve vreme mi je bilo prilično čudno što ne pokazuje nikakvih sklonosti ka izboru nekog dela akvarijuma, čak ni onih koje paraseme  ne koriste. Ali eto sad je i to učinio.

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Skok na forum Ukupno strana: 7 1 2 3 4 5 6 7

  Pošalji odgovorDodaj temu

 
Verzija za štampu Verzija za štampu
Vi ne možete slati nove teme
Vi ne možete odgovarati na poruke
Vi ne možete brisati svoje poruke
Vi ne možete menjati svoje poruke
Vi ne možete praviti nove ankete
Vi ne možete glasati na anketama

Ova strana je generisana za 0.2500 sekundi. Powered by SOOP Portal version Raven RC2