Aktivne temeAktivne teme  Prikaži spisak članova forumaSpisak članova  Pretraga forumaPretraga  PomoćPomoć
  RegistracijaRegistracija  PrijavaPrijava
 
Navigacija na sajtu

Statistika
Osoba na sajtu: 24
Gostiju: 24
Robota: 0
Članova: 0
Broj članova: 4331
Najnoviji korisnik foruma: Adv.PA
Najviše poseta: 316
Dana: 11.03.2017
Članova [0], Gostiju [309]

Poslednjih 10 poruka
Vidi zadnju poruku zamena vode
Autor: Luna5
Forum: Voda

Poslata: 21.02.2019 u: 16:25

Vidi zadnju poruku Preporuka biljaka za novi akvarijum
Autor: Dario
Forum: Biljke

Poslata: 05.08.2018 u: 10:22

Vidi zadnju poruku test
Autor: Srle
Forum: Ostalo

Poslata: 19.11.2017 u: 10:47

Vidi zadnju poruku Poklanjam 2 akvarijuma
Autor: dr Bouz
Forum: Ostalo

Poslata: 09.09.2017 u: 12:17

Vidi zadnju poruku Projekat prvog ciklidnog akvarijuma
Autor: Nikouro
Forum: Ribe - Ciklidi

Poslata: 23.04.2017 u: 22:26

Vidi zadnju poruku Bela tetra napada crny
Autor: Dario
Forum: Ribe

Poslata: 18.08.2016 u: 19:17

Vidi zadnju poruku problem spoljasnji filter
Autor: Dario
Forum: Ostalo

Poslata: 18.08.2016 u: 19:01

Vidi zadnju poruku Gupike i borac....
Autor: Blacky
Forum: Ribe

Poslata: 23.06.2016 u: 20:58

Vidi zadnju poruku Japanke bolesne!
Autor: Dario
Forum: Bolesti riba

Poslata: 30.04.2016 u: 12:13

Vidi zadnju poruku koja je ovo biljka
Autor: Baia82
Forum: Biljke

Poslata: 27.02.2016 u: 17:40


Traži
 
Web www.akvaristika.org

AdSense

   
Moj morski akvarijum
 Akvaristika » Moj morski akvarijum
Tema Naslov: More blog! Pošalji odgovorDodaj temu
Skok na forum Ukupno strana: 7 1 2 3 4 5 6 7
Autor
Poruka Predhodna tema | Sledeća tema 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 19.03.2005 u 20:02 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Neke stvari se sređuju. Još uvek nisam odlučio da li sa porodicom palim na zapad.

Polako odustajem od pravljenja akvarijum od jedne tone na trećem spratu stambene zgrade. Nije da ne verujem svojim konstruktorskim sposobnostima ili betonu ispod, nego prosto nisam siguran da sa ovom i ovakvom platicom i perspektivama mogu da rizikujem situaciju u kojoj bi morao da otplaćujem štetu na 500m2 stambenog prostora komšijama neakvaristima.

Sanjao sam Kubu i Kastra, nekako više naginjem tim morima. Od kakvog sam morskog akvarijuma odustao. Kakve ribe, kakve boje i oblici...

Odustao sam i od Kongo-biotopa ili bar od njegove planirane varijante koja je bila prioritet No1. Nekako mi proradila savest prema mojim voljenim Phenakogrammus interuptus. Ne mogu te lepotice da gurnem u akvarijum 170x40x35cm. Malo će im biti. Da ne govorimo o Pantodonu ili Gnathonemusima.

A i mlada ko mlada, denula pianino na mesto za Kongo. Mada, i tu je bilo sreće, jer na zidu iza se pojavila buđ, a meni opet lakše raštimovati glasovir nego moj biotop. Tja, ionako nikad nisam bio neki sluhista.

I tako u partiji sa samim sobom, muzičkom istorijom i budućnosti svoje porodice i koje čime drugim, osetim dug prema morskoj akvaristici. Eto to nekako nisam oprobao. A voli čovek sve da zaima u svom životu. Pa onda red je nekako i da poguram sebe ka tom vrhu akvaristike, što ga neki tako i zovu. I tu dolazi preobražaj - Kongo u dnevnoj narasta u Okean u dnevnoj, pomeren pola zida udesno. Ili ipak, da se za početak zadovoljim morem. Samo kojim i kojim redom?

A nekako postajem nestrpljiv sa godinama. Sve manje verujem da ima vremana za sve što sam planirao. Valjda to znači da nisam uspeo u životu, šta li? Dakle koraci moraju biti drugačiji, moraju se stvari domisliti i provesti brže. Nemam vremena da isprobavam neke tamo druge kombinacije. Oću ponije da raspuštam u mirno more.

Verovatno nisam jedini koji ne razume svoju fascinaciju prema familiji Syngnathidae, posebno prema rodu Hippocampus. Šta je to u vezi sa njima tako posebno? Neobičan izgled, ponašanje, reprodukcija ili ništa od onoga što je svesno i znano? Možda to što muzika ulazi i na oči, što se pokreti pretvaraju u ritmove, a ovi koje primam od morskih konjića oblikuju jednu melodiju koja mi vrlo godi.

Ma OK, nemam vremana za takva mozganja samo neka počne što pre. Šta vrede sve napisane knjige kad oni nisu plivali pred mojim očima. Osim ono malo u Genovi, pre nego što su me izbacili iz akvarijuma, jer za cenu karte od 12.5 evra, logično nisu bili dužni da trpe moje oduševljenje posle završetka svog radnog dana.

Takvo neograničavanje mora da košta više - napraviti svoj akvarijum. Bar taj jedan. Finalni ili prvi, kako se sreća okrene.

Dakle koji su koraci? Moram da sredim zidove u predsoblju, kako bih napravio plakar u koji ću da preselim tonu prašnjavih knjiga iz spavaće sobe. Onda u toj istoj sobi pravim ormar kako bih u njega ugurao stvari koje me sprečavaju da pristupim mestu na kojem ću da zasolim prvi akvarijum. Ajde istini za volju jednom sam to odradio i kod Pece, ali uz Lazinu instruktažu pa se to ne računa kao ceo poen. Razume se treba da se pripremi i polica za taj akvarijum koja opet mora da se uklopi sa ostatkom nameštaja koji opet razume se nije već postojeći ili bar ne egzistira u nekoj prihvatljivoj i trajnoj varijanti.

Šta od svega potrebnog imam ili mislim da valja imati?

  • vreme - diskutabilno, ali za vreme ćemo naći vreme; nadam se
  • akvarijum - sreća pa mogu sam kako god zasmislim, nažalost ne preko 40cm visine, zbog prostora
  • Eheim kanister - star al radi ko Eheim. U proizvođačke šifre se ne razumem bitno je da pokriva tih 200l
  • grejač - da, ali valjalo bi uzeti nešto bolje
  • RO - solidan malo korišćen. Proizvod zapadne tehnologije koji se doduše malo oštetio u susretu sa našim vodama. Nije na njih naviknut, valjalo se za to ovde roditi
  • pH-metar, elektronski, solidan, ali valja ga često kalibirisati
  • hidrometar, to bi valjalo da bude prva kupovina i kanta soli pride
  • još neki elementi za filtaciju koje bi trebalo nabaviti, UV vrlo verovatno
  • osnovni testeri i oni za igranje na početku, sveži, valja ih uzeti pred samo postavljanje - NH3/NH4+, NO3-, testovi za gH i kH, testovi za kalcijum, gvožđe, fosfate i silikate
  • svetla - sva sreća pa računam ne mora ništa posebno skupo, ipak niti sam ljubitelj reefa niti će tu moći da bude nekih korala i čuda kojima bi skupa osvetljenja bila uslov
  • organizmi - posejdonija i neke caluerpe, neka crvena makrofita, mekušci, po neki kompatibilan koral ili drugi šaren beskičmenjak da razbije zeleno, nešto "živog" kamena i možda neka lepo vaspitana riba pride. To sve može da se nađe. Ali gde naći krdo halapljivih španskih ponija. Uf, na najgore neću ni da mislim. Gde naći rezervno krdo halapljivih španskih ponija.

Dobro o tome ću kasnije. Na kraju uvek mogu da sebi da olakšam, da kažem da sam uradio sve što je bilo u mojoj moći i da je očigledno tih 200-tinjak litara moralo da bude Kongo, ili da čak u napadu teške sete posadim pirinač i pustim borce da prave mehuriće. Blop, blop... Bar će klinac da uživa, ako u međuvremenu ne poraste u preterano ozbiljnog đilkoša.

Dobro, jasna stvar, ovo će da potraje. Taman da se potkujem znanjem ili bar pitanjima. Nada i racionalnost, kakva kombinacija!?

Kako bilo, priča je počela. Polako, korak po korak. Prvo teorija.

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 21.03.2005 u 11:07 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Teorija dakle. Valja se upoznati sa glavnim bajama.

Oni najvažniji opaženi na delu - All in the Familly, motriću na njih.

Mada najverovatnije je ipak ovo glavni lik.

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 26.03.2005 u 01:56 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Homeostaza u akvarijumu

Ponavljanje je majka znanja - da mi je to išlo uz karakter sad bih mogao da ispadnem opasan intelektualac pa da istu rečenicu kažem i na latinskom.

 

Ali nije, zato moram da se oslanjam na zapisivanje. Jedna od uloga ovog monologa, kako sam ga zamislio je i to da imam potsetnik kojem uvek i sa svakog mesta mogu da pristupim.

 

Dakle uspešan morski akvarijum iznad svega podrazumeva stalnost uslova. Preduslov svakog života je takva stalnost - u nekim granicama razume se. Živa bića aktivno održavaju bar pojedine uslove unutar organizma i ti se procesi jednim imenom nazivaju homeostaza. Upravo tu udaraju promene sredinskih faktora, i narušavajući homeostatske zahteve teraju biljke i životinje da se suprotstavljaju ovakvim izmenama u okruženju. Vrlo jednostavno, takav stres umanjuje njihovu efikasnost na drugim planovima, poput rasta, razvića ili reprodukcije. Naravno treba reći da nisu svi organizmi jednako prilagodljivi i upravo najveći broj beskičmenjaka ne može se delotvorno boriti protiv takvih promena. Zato su mnogi među njima i danas vrlo teško održivi u akvarijumu.

 

Takođe uspešan akvarijum mora da teži još jednoj idealnoj situaciji - zatvorenom sistemu. To znači unutrašnjim odnosima koji obezbeđuju da neto promet bude jednak nuli. Ukratko sva energija koja pristiže u sistem, bilo da je poreklom od osvetljenja ili grejača, bilo da je uneta hranom, mora biti iskorišćena odnosno vezana.

 

Ovakva težnja sa jedne strane odmah nas vodi ka potrebi da se oforme odgovarajući biološki ciklusi u akvarijumu, ali istovremeno nas obavezuje da vidimo koje su to slabe tačke jednog takvog sistema, koji naravno nije idealan, i u kome se ovakva ravnoteža nikada ne može stvarno postići. Dakle tera nas da iznađemo mehanizme koji će nam omogućiti simuliranje idealnog sistema.

 

Trenutak je da se zabeleže standardni uslovi koji uglavnom važe za sva mora i okeane, sa izuzetkom temperature:

  • salinitet izražen preko realtivne gustine 1.022 do 1.026 ili preko masenog udela od oko 35g/l odnosno 35ppt (parts per thousand) zavisno od temperature

  • bazna reakcija vode od 8.0 do 8.5 pH

  • temperatura 22-27 °C zavisno od porekla organizama; važnija je stabilnost od idelne vrednosti

  • karbontna tvrdoća 8-12 dH, svako zavisna od temperature i pH - ovaj deo tek moram dobro da prežvaćem nrp. pojam alkalnosti

Hranjenjem u sistem se unosi nova materija koja mora biti vezana, održavana ispod kritičnih vrednosti ili uklonjena ako zakažu prethodni procesi:

  • amonijak (NH3), ispod 0.01 ppm (parts per milion)

  • amonijum katjon (NH4+), manje od 0.2 ppm (Nаći tabelu odnosa amonijuma, temperature i pH!)

  • nitriti (NO2-),  manje od 0.03 ppm

  • nitrati (NO3-), manje od 25 ppm; ovo se uzima kao neka kompromisna vrednost, jer različiti organizmi ne podnose jednako ovaj jon; postoje i podaci o velikim tolerancijama naročito kod riba; dve stvari je dakle važno imati na umu - držati njegovu koncentraciju što niže i obezbediti stalnost koncentracije pre nego njena kolebanja

  • fosfati (PO43-) ispod 0.1 ppm

  • kalcijum (Ca2+) 400-450 ppm

Ovom  spisku se mora dodati i karakter i trajanje osvetljenja koje je opet specifično i zavisno od živog sveta u akvarijumu.

 

Organizmi su ono zbog čega se prave akvarijumi, a sve bolji sistemi filtracije i nova tehnička rešenja starih ideja polako proširuju spisak onoga što postaje održivo u veštačkim akvarijumskim uslovima.

 

Zato se nadam da ću uspeti u želji da gajim vrlo osetljive ribe kakvi jesu morski konjići. Sve vrste roda ili bar najveći deo jesu zaštićene međunarodnim konvencijama. I to nije slučajno. Ipak mislim da akvaristika pruža više nego dobru mogućnost da se znanje o njima proširuje.

 

S obzirom na specifične uslove koje diktiraju ove vrste, najveći broj se i ne preporučuje za akvarijume, ako uopšte neke i jesu preporučljive za tu namenu. Osim H.zosterae, ka kojem sam linkovao u prethodnoj poruci, pomišljam i na H.algiricus. Od toga kojoj se vrsti priklonim zavisiće sastav biljnog i životinjskog sveta akvarijuma.

 

Ali kako god bude bilo već prepoznajem dva glavna problema u njihovom održavanju - filtracija i hranjenje.

 

Hajde onda da se prvo pozabavim tehnikom.

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 26.03.2005 u 02:21 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Filtracija - Deo opšti - Posebni zahtevi

Naravno to je osnova svakog akvarijuma posebno morskog. O tehnici i tipovima uređaja koji se koriste u akvaristici uopšte ili posebno u morskoj bilo je reči na više mesta ovde i na drugim sajtovima. Dajem linkove i razmišljam samo o onome što na mom putu mora da se prečisti.

Evo ga link ka temi o penilicama.

Ovaj daje pregled tehničkih rešenja koja pokreću vodu i pojačavaju biološku komponentu filtracije.

U principu, konačan broj komponentni kombinovanih u filtracione sisteme na neograničen broj načina. Razni doktori izmislili razne metode, svaki svoju hvali. Hajde da ih pobrojimo.

  • Lee Chin Eng - "Natural System"

  • Peter Wilkens & Dietrich Stuber - "Berlin System"
  • George Smit - "Dutch Mini-Reef"

  • Dr. Jean Jaubert - "Jaubert System" poznat i kao Live Sand Filter 
  • Dr. Walter Adey - "Algal Turf Scrubber System"

  • Leng Sy - "Natural Mud-filter Method" ili "Ecosystem Aquarium Filtration"

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 26.03.2005 u 02:36 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Prirodni sistem - Lee Chin Eng

Ova metoda nastala je tokom šezdesetih godina XX veka u Indoneziji. Po svojim karakteristikama ovakvi sistemi sa punim pravom nose epitet “prirodni“. Osim raspršivača i vazdušne pumpe druge tehnike nije bilo u upotrebi. Dekoracija i filtracija bila je zasnovana na živom kamenju, premda svest o njihovom značaju nije bila na nivou na kojem je danas. Sa kamenjem su dolazili organizmi iz okeana poput makroalgi, raznih mekušaca i rakova. Broj riba bio je ograničen. Akvarijum je bio izlagan sunčevom svetlu jedan deo dana. Voda je redovno zamenjivana svežom iz okeana.

Koliko shvatam radi se u suštini o nagoveštaju Berlinskog metoda. Svi elementi su na neki način bili tu: živo kamenje, pokretanje vode aeracijom i jako i potpuno osvetljenje. Naravno ovaj metod u to vreme nije bio lako izvodljiv u kontinentalnim zonama iz jasnih razloga. Ali osnovno je da su neuspesi onih koji su je pokušavali razviti u takvim uslovima ustvari ukazali na neverovatan značaj živog kamenja i važnost valjanog održavanja tokom preseljenja ovih životnih eliksira zarobljenog akvarističkog mora. Sa druge strane u vreme kada se aktivno razmišlja o zaštiti koralnih grebena i kontroli izvoza živog kamenja ova metoda koja u svojoj suštini nosi princip “pokupi i iskoristi“ potpuno je neprihvatljiva. Otuda i u mojoj priči ona ima samo istorijsku vrednost.

 

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 10.04.2005 u 00:49 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Berlinski sistem filtracije - Peter Wilkens i Dietrich Stuber

Berlinska škola morske akvaristike i pomenuta gospoda najčešće se navode kao glavni protagonisti priče. Ovaj je vid filtracije razvijen u Berlinu iza gvozdene zavese, u godinama kada je morska akvaristika bila vrlo zametan i skup hobi, i u svojoj suštini oslikava prilike pod kojim je nastajao.

Dok je u slakovdodnoj akvaristici neophodno i dovoljno skoncentrisati se na proces nitrifikacije kroz biološku filtraciju - premetanje opasnog amonijaka do neškodljivog nitrata - to u slučaju morskih sistema nije tako. Slatkovodni organizmi, odnosno ribe i biljke kao osnova, vrlo su tolerantni na visoke koncentracije nitrata u vodi. Sa druge strane, u morskoj akvaristici postoje izazovi čuvanja brojnih beskičmenjaka čiji opstanak može biti opasno ugrožen ukoliko se ovaj jon nagomila. Višak nitrata moguće je ukloniti na tri načina: njegovom razgradnjom do molekula azota, njegovim vezivanjem od strane organizama ili zamenom vode. Poslednja od tri mogućnosti je ključ slatkovodne akvaristike, jer voda nam nije skupa. So je sa druge strane, već je poznato, vrednija od zlata.

Koji je onda ključni princip i kako zaobići problem filtracije i društveno-ekonomska ograničenja i sve to objediniti u jedna postojan sistem? Prvo kontrolisati ishranu organizama, potom svaki višak hrane odma ukloniti, rastvorene produkte metabolizma organizama hitro eliminisati iz vode, zaostali amonijak prevesti do nitrata, a potom i njih ukloniti. A sve to ne sme da košta mnogo.

Sistem je postavljen sa jakim osvetljenjem, koliko shvatam originalno su bile metal-halidne lampe, ali to nije nužno, sa penilicom kao ključnim delom sistema bez drugih tipova filtera koji bi bili efikasni u nitrifikaciji i time doveli do nakupljanja nitrata. Penilica ima ulogu da uklanja organske supstance pre nego što uđu u biološke lance, i naravno to se posebno odnosi na proteine kao izvor amonijaka. Dno akvarijuma je golo i pod stalnim održavanjem koje podrazumeva uklanjanje organskog taloga. Na dno je postavljeno "živo" kamenje - kalcifikovane strukture izgrađene životom i smrću čitavog niza morskih organizama, koje je izuzetno porozno i prepuno života. Ono unosi u sistem površinu za bakterije kako nitrifikacione tako i denitrifikacione, ali i brojne makroskopske živuljke koje će se starati da uklone svaki novi višak hrane ili produkata drugih organizama. Tako se u akvarijum unosi čitava jedna svita beskičmenjaka i mikroorganizama koji često ostaju potpuno nevidljivi, ali ne i beznačajni.

"Živo" kamenje na svojoj površini biva nastanjeno nitrifikacionim bakterijama, a kako odnos površine i zapremine nije tako povoljan kao npr. kod peščane podloge, da bi se povećala efikasnot procesa nitrifikacije poželjno je organizovati dobro strujanje vode koja tako donosi potrebni kiseonik. Ipak ovaj proces nije preterano intenzivan i zato se sistem nikada ne sme izložiti naglom skoku amonijaka. Dublje u poroznom središtu razvijaju se bakterije koje dišu bez kiseonika i metabolizam zasnivaju na redukciji nitrata i amonijuma do azota. Bakterije koje su ovde u igri su iz roda Pseudomonas.

Korali, sase i ostali bentosni organizmi postavljeju se na temelje od "živog" kamena. Ovakva podloga i strujanje vode ispod svakako dodatno hrane korale i ostale organizme.

Budući da je podloga u originalnoj postavci bez peska, koji obično svojim sastavom puferiše vodu i održava nivo kalcijuma, u sistemu se isparavanje nadoknađuje dodatkom krečne vode - radi se o svojevrsnom +Ca2++pH - sredstvu.

Prednosti sistema:

·         jeftina postavka - da li su sami "pravili" "živo" kamenje?

·         lako održavanje - budući da nema komplikovane opreme održavanje podrazumeva obezbeđivanje rada penilice, dopunu i zamenu vode i čišćenje debrisa sa dna. Nije mi jasno kako se izvodi čišćenje dna u složenom akvarijumu.

·         vesela družina koja izbaulja iz kamenja kao dopunska hrana konjića

Nedostaci sistema:

  • ograničenja u broju i veličini organizama niža nego kog nekih drugih sistema - u mom slučaju zapravo i ne bi važilo jer neće biti posebnog opterećenja
  • scenografija ovako nastala nije prigodna za morske konjiće, bilo bi previše džepova u kojima bi se mogli sakriti od radoznalaca, pa i stradati od nepoznatih prilika koje mogu stići sa kamenjem
  • pitanje opremanja - imam utisak da su gornje tvrdnje anahrone i prepisivane iz starih izvora, možda je nekada "živo" kamenje bilo jeftnije od dobrih filtera, danas to čini mi se ne stoji.
Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 28.12.2005 u 22:38 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Algal Turf Scrubber sistem - Dr. Walter Adey

Dr. Walter Adey sa Smitsonijan univerziteta u Washingotonu tokom sedamdesetih godina XX veka pristupio je problemu filtracije na jednom od mogućih mesta borbe protiv viška azota. On je upotrebio sposobnost morskih algi da efikasno fiksiraju makroelemente tokom svog rasta. Ideja kojom se vodio jeste ona sa početka ove priče o zatvaranju ili bar upotpunjavanju cilklusa u zatvorenom akvarijumskom sistemu.

Makroalge i korali u suštini jesu konkurenti za nutrijente u akvarijumu koje mi lako prepoznajemo. A kada je pri tome jedan sistem posvećen stilskoj vežbi koja se zove reef-aquarium onda tu ima mnogo manje mesta za alge nego za korale i ostale slikovite beskičmenjake. Sa druge strane razne druge vrste ovih primitivnih biljaka kao one končaste ili one koje rastu u vidu tankih slojeva preko svake stabilne podloge takođe su nepoželjne, jer umnogome narušavaju estetski domet svake postavke. Međutim ima li potrebe za tolikim strahom od algi? I pre svega, mogu li se one upotrebiti?

Rešenje je nađeno uspostavljanjem jednog potpuno genijalanog kompromisa. Dopustiti algama da rastu u odvojenom delu sistema iz kojeg se u pravilnim ciklusima odstranjuju, a sa njima jasno i višak materije. Da bi proces bio što efikasniji potrebno je algama obezbediti osvetljenje, dobar i ujednačen dotok “zagađene” vode i dovoljno površine za rast.

Dakle filtracija se obavlja u posebnoj osvetljenoj komori u kojoj se fine mreže oblivaju vodom iz sistema.  Na ovoj perforiranoj podlozi alge rastu oduzimajući iz vode nepoželjne materije i CO2. Da bi filtracija bila što efikasnija nije dovoljno uspostaviti kružni protok medijuma što jeste slučaj u većini drugih sistema. I zato se ovde koriste drugačija tehnička rešenja, koja u suštini veći broj puta u minuti “zalivaju“ vodom mreže sa algama. Metoda takođe uzima vodu iz okeana.

Prednosti sistema:

  • postavka nije zahtevna – osim specičnosti “pumpe“
  • lako održavanje – koje se svodi na čišćenje mreže, kontrolu i zamenu vode.
  • alge svakako jesu mesto gde se razvija bogata mikrofauna koja se uključuje u lance ishrane
  • pomeranje svetlosnih ciklusa akvarijuma i odeljka sa algama doprinosi stabilnosti pH i gasnog režima

Nedostaci sistema:

  • osnovni prigovori su loš kvalitet vode i pojava algi u samom akvarijumu ( mada i ovde verujem da je pre stvar o zaključima zasnovanim na neuspesima usled pogrešne postavke)
  • samo čišćenje ljigavih i dlakavih skupina algi uopšte mi se ne čini kao privlačan poslić
Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 28.12.2005 u 22:43 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Dutch Minireef sistem - George Smit

Sredinom osamdesetih godina XX veka George Smith je predstavio svoj reef sistem koji je bio baziran na novom tipu biološkog filtera. Tehničko rešenje je omogućavalo visok nivo efikasnosti, a poznato je kao kapajući ili wet/dry filter. Ovaj novi princip je omogućava je odličan razvoj korala na temeljima od živog kamenja i sloja koralnog peska. Međutim velika efikasnost u procesima nitrifikacije logično vodi ka nakupljanju nitrata. Ovo je bio problem koji dati sistem nije mogao da reši bez izmena.

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 28.12.2005 u 22:51 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Jaubert sistem ili “Microcean” proces filtracije

Dr. Jean Jaubert sa Universiteta u Nici krajem 80-tih godina XX veka patentira u Francuskoj - Live Sand Filter. Jedan od sinonima za ovu vrstu filtracije je i "Microocean Process" koji ukazuje na prirodne resurse koji omogućavaju ovakav vid filtracije. Zasnovan je na filtracionom kapacitetu biološki aktivnog sloja koralnog peska debljine i do 20cm. Pesak (LSF) leži na potpornoj mrežici postavljenoj preko posebnog rama iznad dna akvarijuma. Prostor ispunjen vodom koji se tako formira ispod peska naziva se plenumom.

Pesak se obično postavlja u dva sloja različite granulacije. Iznad plenuma ide krupniji do 5mm u dijametru i debljini od oko 1/4-1/3 ukupnog sloja. Preko ovoga ide sitnija granulacija do 2mm u dijametru.  Debljina i kompozicija ovakve podloge omugućuje da se uspostavi gradijent kiseonika što vodi formiranju serija mikrobijalnih zajednica koje redom obavljaju nitrifikaciju od amonijuma do nitrata, a potom u nižim slojevim sa manjom količinom kiseonika denitrifikaciju natrag u amonijak koji se potom u zoni plenuma prevodi u molekulski azot.

Iako se na nekim mestima može naći da je sastvani deo ovog tipa filtracije i penilica to nije slučaj u originalnim postavkma. Akvarijum u Monaku temelji svoje reef akvarijume na ovom sistemu i prema tvrdnjama upravika Pierre Gilles-a skimeri imaju nepovoljan efekat na ovakve sisteme, jer uklanju plankton i nutrijente neophodne za razvoj organizmima.

Prednosti sistema:

·         jeftina postavka

·         lako održavanje

·         vesela družina iz peska koja garantuje dobro ispašu konjićima

Nedostaci sistema:

·         isključuje organizme koji kopaju podlogu, što u mom slučaju i nije tako važno

·         autori nisu usaglašeni oko dugoročne perspektive takvih sistema - po jednima plenum je u dužem periodu deponija otrova koja preti uništenjem akvarijuma i to dokazuju konkretnim merenjima na uzorcima vode. Po drugima ovakvi rezultati su posledica nerazumevanja sistema i loše postavke ili/i održavanja. Mada plenum ne bi trebalo da podrazumeva održavanje, zar ne?

·         tvrdi se da postoji mogućnost razvoja patogena u dubljim zonama, a to je u ovoj kombinacija posebno nedopustivo

·         neizvodljivo zbog planirane visine akvarijuma (40cm), potrebne debljine sloja peska i činjenice da je vertikalno plivanje svojstveno morskim konjićima tokom njihovih rituala

 

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 29.12.2005 u 00:29 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Filtracija algama na sloju mulja - Leng Sy

Ovo je poslednjih godina široko diskutovana metoda koja se prihvata kao izuzetna naročito kada se prikažu njeni rezultati. U suštini ona u dobroj meri predstavalja kombinaciju niza metoda.

Pre svega prirodna je jer nema nikakvih tehničih rešeja koja nose ili potpomažu biološku filtraciju. Slično Alge Turf Scruber sistemima i ovde su alge osnova, ali uglavnom makroalge rodova Caluerpa ili Halimeda. Međutim u odeljku u kojem su ove biljke održavane dno je pokriveno dubokim slojem mulja koji je istovremeno podloga za alge, stanište niza organizama koji tu završavaju svoje životne cikluse, ali u svojim dubinama mulj je i sedište denitrifikacije. Takođe smatra se da mulj svojim sastavom “puferiše“ vodu potrebnim mineralima.

Rezultati koji se prijavlju sa ovih sistema jednako su povoljni za reef akvarijume kao i za akvarijume u kojima su ribe osnovni interes. U oba slučaj se naglašava dobra kondicija i odličan izgled organizama, kao i učestaliji mrestovi riba. Razlozi za ovo traže se u 24 časa dugom svetlosnom periodu u odeljku sa algama ili bar obrnutom svetlosnom ritmu od onog u akvarijumu. Ovo stabiliše biohemijske karakteristike vode. Neki autori prijavljuju cvetanje ovih algi koje je štetno ili čak pogubno po organizme u akvrijumu. Jedan način da se to spreči je neprekidno osvetljavanje. Još jedan razlog koji doprinosi stanju organizama je i povećana količina zooplanktona koja s enesmetano razmnožava u odeljku sa algama.

U ovakvim sistemima takođe se koristi i sloj peska u akvarijumu. Skimeri nisu prisutni, a po nekima ni poželjni, jer  svojim dejstvom isključuju hranu zooplanktonu pa i same ove organizme.

Prednosti sistema:

• jeftina postavka, osvetljenj za alge nije posebno kritično.
• lako održavanje
• nadam se dovoljna količina organizama koji bi bili potencijlni plen konjićima

Nedostaci sistema:

• moguće cvetanje algi
• nabavka mulja

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 29.12.2005 u 00:33 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Kako dalje?

Potrebno je odlučiti se za morski. Još uvek ne znam gde ću živeti u narednih nekoliko godina. Za nekih tri godine, može da se desi da na isto toliko pređem u USA. Vredi li počinjati sa morskim ovde?

Tri godine je perid koji se poklapa sa prosečnim životom konjića u akvarijumu možda više od toga ni ne treba da tražim, ako sve bude kao treba. Možda je vreme da se oprobam i da pri tome batalim priču o Kongu i Amzonu koji su trebali doći pre morskog.

Što se tiče filtracije verujem da ću ići na Ekološki sistem sa algama i muljem. I da će prostor biti drugi od onog koji sam opisivao. Na shemi koju dajem vidi se osnovna ideja. Gore je dat prostorni plan, a dole akvarijum i odeljak za alge. Ukupna litraža oko 240l. Prostor daje mogućnost da se iza parčeta zida sakriju prelivi, a eventualno čak i skimer i UV (plave elipse).

Ne planiram opterećen akvarijuma. Jedine ribe verovatno će biti nekoliko konjića. Tome treba dodati po neku kozicu od beskičmenjaka i ono što stigne sa kamenjem, ako procenim da nije opasno po ribe. Posidonija i makro alge bi verovatno bile osnova dekoracije. Na dnu koralni pesak.

Početi ili ne početi?

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 29.12.2005 u 00:35 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Click on image to open in new window 
Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 29.12.2005 u 00:51 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Eto pošto Ćira nikako neće da mi otvori pravi blog u koji bi se mogli dopisivati komentari prinuđen sam da otključam ovu temu kako bi ona ipak dobila neku formu dijaloga.

Svakako će mi trebati saveti onih koji imaju više iskustva od mene u ovoj oblast akvaristike.

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Rogus
Administrator
Avatar

Administrator

Član od: 15.10.2003
National Flag of Srbija Srbija, Beograd
Poruka: 3443
Pol: Muški
Poslato: 27.04.2006 u 00:52 | IP Prijavljen Citiraj Rogus

Stari su naši voleli da tvrde, a čini mi se i izvoleli raditi kako su tvrdili, da žene valja biti jedared nedeljno, makar. Pošto ja nisam tih kapaciteta, a mlada ko i svaka mlada ima, jel', cipela koje se negde valjaju turiti, ja ću vam i dalje na ovim prijatnim stranama samo pričati o akvaristici.

Oću ustvari da vam kažem da sam na gore prikazano mesto napravio cipelar i garderober.

Povratak na vrh strane Verzija za štampu Vidi Rogus's Lični podaci Traži ostale poruke čiji je autor Rogus Poseti galeriju akvarijuma čiji je autor Rogus
 
Skok na forum Ukupno strana: 7 1 2 3 4 5 6 7

  Pošalji odgovorDodaj temu

 
Verzija za štampu Verzija za štampu
Vi ne možete slati nove teme
Vi ne možete odgovarati na poruke
Vi ne možete brisati svoje poruke
Vi ne možete menjati svoje poruke
Vi ne možete praviti nove ankete
Vi ne možete glasati na anketama

Ova strana je generisana za 0.2344 sekundi. Powered by SOOP Portal version Raven RC2