Poslato: 28.03.2004 u 13:57 | IP Prijavljen

Ne sećam se vise kada i kako sam došao do prvog para ovih riba tada zvanih Cichlasoma nigrofasciatum. Verovatno je to bio poklon od čoveka, možda i dobrog drugara, koji je jedva čekao da se reši još kojeg primerka iz svog, ko zna kojeg po redu, neplaniranog mresta para koji je i on najverovatnije slučajno i iz nepromišljenosti  nabavio, jednom i negde. I to je najčešća sudbina ove vrste - slučajni i nepoželjni, večiti akvaristički prolaznici. I da nema njihovog predanog roditeljstva, koje stvara stotine mladih pod bilo kakvim okolnostima, ova bi vrsta odavno bila zaboravljena u našim kućama. U mom slučaju stvari su krenule manje uobičajenim tokom - postao sam veliki obožavalac ove ribe.

I dok se koplja taksonoma lome oko srodnickih veza u familiji Cichlidae, ime vrste, koje jeste odraz njene markantnosti, ostaje nepromenjeno. Jasne crne  pruge, njih 8 do 9 manje ili više vertikalno postavljenih, protežu se u nizu preko sivog tela i razlog su opisnog i po pravilu suvoparnog naučnog imena vrste, sada već Archocentrus nigrofasciatus. Priroda se ovde, iz samo njoj znanih razloga, odlučila da ženku učini lepšom, dodajući joj neke od najdivnijih plavozelenih tonova u leđno peraje i ponešto terakota-zlatastih ogledalaca po stomaku. Doduše stidljivo i manje nego u nekim drugim slučajevima, ali valjda se više nije smelo pored dominantnog i većeg mužjaka, prilično nezainteresovanog za ukrase i ordenje. Zbog karakteristične prugavosti imaju i dva engleska naziva: jedan je zebra, a drugi convict cichlid. Njihovo ponasanje u akvarijumu i cinjenica, da prakticno nije moguce drzanje bilo koje druge vrste sa parom koji je u svom reproduktivnom dobu doveo je do sire upotrebe drugog imena – kod nas bi prevod bio robijasi.

U svetu ciklida, narocito onih sa americkog kontinenta, ova vrsta se moze svstati u ciklide srednje velicine, a po uobicajenim dimenzijama u akvarijimu cak i u manje. Tesko se nalaze primerci duzi od 8-10cm. Takodje unutar porodice kotiraju se u sredini distribucije odnosa mozdane i telesne mase. To bi znacilo da imaju prosecna cula i inteligenciju. Ali upravo ono sto ovu ribu cini tako uspesnom u prirodi jeste jedna velika gomila osrednjih osobina u kombinaciji sa stalnim polnim nagonom i nadprosecnom brigom za potomstvo. I jos jedna stvar, vrlo slaba osetljivost na uobicajene riblje boljke.

To je razlog sto ova riba postaje australijaski i severno americki Lepomis gibosus – suncica, jer je uneta u vode u kojima se odomacila i promenila ekoloske odnose.

Uslovi za opstajanje ove vrste u toliko su sirokom opsegu, da je skoro nemoguce pronaci kombinaciju u kojoj ona nece moci da se snadje. Ipak, optimalna temperatura je oko 24-25C, kiselost izmedju 6.5-8pH, a tvrdoca 10-20dH. Hrana - pa otprilike sve sto jedu sve druge ribe. Ako ne dobijaju dovoljno hrane, pocece same da je traze jeduci bijke i raskopavajuci podlogu u potrazi za kakvim zaostalim zalogajem ili crvicem. Uslovi u kojima par zivi uvek su i uslovi u kojima se uspesno mresti i izvodi potomstvo. Broj polozenih jaja je prosecano oko 150. Oba roditelja ucestvuju u cuvanju potomstva, ali je u eksperimentima pokazano da se stopa prezivljavanja smanjuje ukoliko se muzjak ukloni. Pripremni ritual kroz koji prolazi par spremajuci svoju teritoriju i gnezdo za mrest, akvarista najcesce vidi samo u jednom skracenom izdanju. Razlog za to je opet njihov velika volja, pa valjda i vera u sebe ili to da stvari nece krenuti lose. Tako se cesto desva da se par oformi i mresti direktno na dnu akvarijuma, pa cak i pre nego sto se vlasnik ponada da je to moguce, a unutar jednog istog legla i na radost gladnih ujaka, striceva i tetki.

Za pravo uzivanje treba imati akvarijum od bar 50l u kojem se pripremi biotop sa slojem peska i sitnog kamena, pa se doda neki panj i mestimicno nabacaju gomile vecih kamenova raznih oblika. Biljke da bi opstale moraju da budu vrlo izdrzljive I produktivne. Jednino sto sam ja uspeo sa njima da postavim bile su C.aponogetofolia zasadjene na jedan vrlo veliki rupicasti kamen.

Par ce odbrati mesto na kojem ce spremiti “pecinicu”, odnosno kopajuci oko jedne od nekoliko gomila kamenja stvorice prolaze i rupe, ponekad pomerajuci i veliko kamenje. I premda ne vazi za mnogo pametne ribe, a ja mislim da je stvarni razlog u tome sto od svog posla nemaju vremena da zastanu i druze se sa svojim vlasnikom, itekako koriste svoju glavu i snazna mesnata usta. Ove ribe su pravi podvodni buldozeri, a za tu priliku imaju i izrazeno zadebljnje na glavi; ova grba  je narocito vidljiva na muzjaku. Imaju naviku da potpuno i stalno prekopavaju dno akvarijuma u potrazi za hranom, ali i pokusaju da naprave jos bolje skloniste za neko sledece potomstvo.Takodje ce u blizini pripremljene rupe-pecine ocistiti neki zaravljen kamen. Ciscenje je vrlo energicno i sastoji se od peskiranja. Oba roditelja na smenu izbacuju pesak i kamencice, koje uzmu u usta, preko veceg kamena koji su odabrali. Kada je kamen cist mrest pocinje. Zenka polaze jaja, muzjak ih oplojuje. Jaja su zuckasta i ovalna. Oba roditelja ventiliraju ikru svojim, za te prilike, uvecanim grudnim perajima. Nesecam se da sam ikada video neko pobelelo jajasce. U ovom periodu inkubacije moguce im je podmetnuti i ikru drugog para, pa cak i druge vrste. Jednom sam uspeo da im smestim jaja skalara, prethodno uklonivsi njihovu ikru. Rezultat je bio vise nego dobar, s obzirom da je ikra skalara zavrsila u vodi koja je drugacija i losija od one u kojoj su stratovala. Po izvaljivaju malih roditelji ih premestaju u rupu koju su iskopali, odnosno u hodnike gradjevine koju su napravili od veceg kamenja. Cuvaju mlade, ne pokazujuci zamor ili kanibalisticke teznje, nekoliko nedelja po izleganju. U tom periodu moze se davati artemija – ziva ili dekapsulisana ili bilo koja dovoljno sitna vestacka hrana.

Ovo je prava vrsta za pocetnika koji zeli da se oproba sa grgecima. Otporna na bolesti i lose uslove odrzavanja, sposobna i da se mresti i izvede potomstvo u takvim prilikama. Voli kamenu podlogu i samim tim daje nebrojeno mogucnosti za sklapanje cak i malog podvodnog pejzaza. Ja sam uglavnom imao obicaj da drzim po jednog muzjaka sa oskarima. U takvim prilikama on se sklanjao u neku rupu i izlazio prilikom hranjenja, ili kad mu bas zatreba malo vezbe iz gradjevinarstva. Smatrao sam da u takvoj kombinaciji ima ulogu cistaca i tako je uglavnom i bilo. Sav onaj nepojedeni otpad iza oskara bio je obrok muzjaku A.nigrofasciatus. U takvim su kombinacijama oni uspevali da poraastu i do 15cm kada stvarno izgledaju zlocesto.

I na kraju, obavezno pogledajte na www.ciklidi.org sta Piroman ima da kaze o ovoj vrsti. To je jedan vrlo originalan komentar. U svemu je u pravu osim u jednom – robijasi se mreste cak i ako su oskari prisutni. Ali o tome nekom drugom prilikom.

Poslato: 28.03.2004 u 18:40 | IP Prijavljen

Eto jedne anegdote vezane za tog ciklida.

Kod nas se taj ciklid popularno zove i Zebra Ciklid odnosno Zebrasti Ciklid.I jedan akvarista vidi kod drugoga akvarista prekrasan Malawi akvarij i sam poželi nešto takvo.Ode u radnju i kupi Labidochromis caeruleus /žuti ciklid/,te Zebra ciklida.Uradi kako valja i nakon nedelju dana on pita svog drugara,kad više,če da ta Zebra ciklid,kupi ikre u usta.Kad dodje taj drug do njega odmah vidi,da mu je prodavac "podvalio" umjesto Maylandia zebra vrstu A.nigrofasciatus.

Da kad to ispriča taj akvarista na skupu ciklidaša,bilo je dosta smijeha,medjutim jednom i baš nije bilo baš puno,da se nasmija.

Poslato: 29.03.2004 u 04:50 | IP Prijavljen

Pa ta se vrsta sad zove Cryptoheros nigrofasciatus.

Pogledajmo kako je to  kronološki išlo:

• 1867 ihtiolog Gunther je opiše kao Heros nigrofasciatus
• 10-tak godina kasnije ihtiologa Gill&Brandsford uvela sta Archocentrus za ime novog genusa i u toj sredini se godine 1867 našla i naša vrsta:Archocentrus nigrofasciatus
• I to ime je valjalo do septembra 2001 godine,kad je francuski ihtiolog R.Allgayer u svome članku L'an Cichlidae objavio revizijo genusa Heros-Cichlasoma-Archocentrus pa je naša vrsta postala:Cryptoheros nigrofasciatus

Eto kako se to sve nešto menja,a to samo znači,da mora biti jedan ciklidista akvarista uvijek spreman za potragu i pretragu po najnovijim vestima iz oblasti Ciklidistike.

I to jeste jedan razlog više,da akvarista bude i srcem i glavom uz ciklide

Poslato: 29.03.2004 u 06:50 | IP Prijavljen

Da, to sa imenima je prava zbrka, ja sam se odlucio da ostavim ime koje je na fishbase.org, iako su razlozi koje je naveo Allgayer sasvim prihvatljivi. Doduse nista nisam nasao protiv prihvatanja ovog imena, osim da kanali kojima je on to predlozio nisu bili po uobicajenom naucnom protokolu. Valjda mu to znaci da jos nije od svih prihvaceno. Ime roda je kombinacija u kojo Crypto ukazuje na to da oni sakrivaju svoju ikru i mladj u iskopana podzemna gnezda, dok je heros dodato upravo u slavu Gunther-a koji je tako nazvao jednu siru grupo neotropskih ciklida. Inace u ovaj je rod R.A predlozio jos i vrste: myrnae, nanoluteus, sajica, septemfasciatus, spilurus, ainsi, altoflavus.

Poslato: 29.03.2004 u 07:00 | IP Prijavljen

I da dodajem još ponešto tvom odlićnim izlaganjem,taj Allgayer te je godine opisao i još jednog ciklida Cryptoheros altaflavus.

A sa imenima,da ih ne bi bilo bili bi bezimeni,a akvaristima dosadno.

Poslato: 29.03.2004 u 07:01 | IP Prijavljen

Jeli neko nekada video nigrice koji nisu sivog tela?

S obzirom da ih ima u oba sliva cenralne amerike, vrlo su raznovrsni u boji, pa cak i obliku tela. U akvaristickoj praksi imamo uglavnom sivce i neke albinoidne varijante.

Poslato: 29.03.2004 u 07:17 | IP Prijavljen

Pa eto ja imam baš sada sliku C.nigrofasciatus iz prirodnog staništa,rijeke RIO Buen Suceso iz Nikaragve.Sliku je napravio Ad Konings.Na toj slici jeste jako lepo obojena,pa ću eto da opišem boje:

• osnovna boja tijela jeste smedja,sa sedam vertiklnih crnih crta,donja polovina tijela je narančasto crvene boje.
• usta,te donji dio iza glave i donja peraja su svetlo plave boje
• gornja peraja je svetlu žute boje.

Stvarno lepa riba,no a kao zanimljivost,autor teksta navodi ,kako je Archocentrus multispinosa revno obojena napram nekim drugim variitetima.

Ta se slika inače nalazi u Cichlid news October 2001,strana 23.

Poslato: 29.03.2004 u 07:46 | IP Prijavljen

Sad sam opet malo skoknuo do fishbase i tamo nasao za vrstu Cryptoheros altoflavus koju sam ja gore bio napisao kao altofluviatilis pa sam popravio, da je od strane dezurnog ihtiologa  za imena i popunjavanje familije Cichlidae Svena Kullandera (2003.) ime koje je predlozio Allgayer prihvaceno za vrstu, ali da je rod Archocentrus.

Tako da ja mislim da to prepustimo ekspertima. A ja opet te ribe volim pa makar bile i robijasi.

Poslato: 29.03.2004 u 17:49 | IP Prijavljen

Roguse SVA CAST na tekstu i opisu vrste !

I bas mi je drago sto si i ti ljubitelj ove predivne ribice (lepa ,pametna,zanimljiva)

Ja sam je pre jedno desetak godina takodje drzao i razmnozavao.Ali ja recimo nisam imao probleme sa drugim ribicama(labeo bikolor,par tetri,brdo raznoraznih cistaca...) Postojalo je malo agresije jedino kada se brani ikra i mladj , ali sve se zavrsavalo na proterivanju uljeza iz blizine gnezda ...

Poslato: 29.03.2004 u 21:22 | IP Prijavljen

Africhki jezerashi nalupaju svakog, kod mog brata jedan frenatus velichine oko 17-18 cm je bio neprikosnoveni gospodar akvariuma dok mu nije pseudotropheus zebra malawi postala sustanar. Ako ste mislili da je istoj trebalo vremena da poraste pa da namlati frenatusa, gresh*te. Namlatila ga je dok je bila 6-7 cm velika i postala gospodar akvariuma.

Robijashi znaju da budu nezgodni ali to zavisi od primera do primera, tj shto reche Bojko " sto uspeva kod mene nemora i kod tebe " Ja znam za vishe primera gde je robijash napravio dar-mar u nego kontra-varijanta, ali sve je moguce.

Usput jel neko uspeo da identifikuje Matine ciklide, ja i dalje tvrdim da je u pitanju albino robijash, a ako je on vec mu pravi haos po kuci